Појава словенске писмености

+3

No comments posted yet

Comments

Slide 1

Развој српског књижевног језика (осми разред) Јелена Голубовић ОШ “Бранко Миљковић”, Ниш Појава словенске писмености

Slide 2

Људи су насељавали различите просторе и природно је да је постојао велики број различитих прајезика. И као што свако од нас има своју породицу, тако и језици имају своју породицу. Једна велика породица језика је праиндоевропска – имала је много „потомака”. Ова породица језика дала је словенске, германске, романске и још многе друге језике.

Slide 4

СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ→ имају многе заједничке особине које показују да су сва словенска племена живела на истом простору и у једној заједници. Мисли се да су Словени живели између река Одре и Лаба на западу и Волге на истоку. ВЕЛИКА СЕОБА→ Стари Словени, наши далеки преци, кренули су из своје прапостојбине у велику сеобу. Тако се распала и словенска језичка заједница која је дала три групе језика: ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ→ српски, хрватски, македонски, бугарски, словеначки и старословенски (изумрли језик); ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ→ чешки, пољски, словачки и лужичкосрпски (горњи и доњи);   ИСТОЧНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ→ руски, белоруски и украјински.

Slide 6

ДОСЕЉАВАЊЕ НА БАЛКАН→ Наши преци, Стари Словени, дошли су на Балкан у 6. и 7. веку. Населили су простор између Византије (Источног римског царства) и Западног римског царства. Цариград, велики центар хришћанства, ширио је свој утицај на Јужне Словене проповедајући хришћанство на грчком језику. Рим, такође велики центар хришћанства, свој утицај је ширио проповедајући хришћанску веру на латинском језику. Западни Словени били су под верским и културним притиском Франачке и неких германских држава.

Slide 8

КНЕЗ РАСТИСЛАВ→ Кнез Растислав владао је Великом Моравском (данашња Чешка) у 9. веку. Он је, желећи да избегне германски утицај, затражио од византијског цара Михаила III да му пошаље учене људе који ће проповедати хришћанство на словенском језику.

Slide 9

КОНСТАНТИН (ЋИРИЛО) И МЕТОДИЈЕ→ Цар Михаило III шаље у Моравску најученије људе тог времена, браћу Ћирила и Методија. Пре него што су кренули у Моравску, браћа Ћирило и Методије, превели су Свето писмо са грчког на словенски дијалекат (којим се говорило у околини Солуна). Солун је тада био други по величини град у Византији и у њему је живело много Словена. 863. ГОДИНА→ Константин (Ћирило) и Методије долазе у Моравску 863. године и ова година се узима као година када су Словени примили писменост.

Slide 10

СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК→ Ћирило и Методије су створили први књижевни језик Словена – старословенски језик (на основу говора Словена из околине Солуна). Старословенски језик био је четврти језик на коме се могло читати Свето писмо, после хебрејског, грчког и латинског. То је био само писани језик. ГЛАГОЉИЦА→ Прво словенско писмо је глагољица. Глагољицу је саставио Ћирило по угледу на грчко писмо. Ћирило и Методије су 860. године као мисионари посетили Хазаре у јужној Русији. Ово путовање је било важно за Ћирила јер се тада упознаје са културама које су утицале на стварање глагољице. Браћа су се на Криму упознала са јеврејским и самарићанским писмом чије трагове налазимо у глагољици. Глагољица је имала 38 знакова, од тога 36 слова и 2 диграма (слова од два словна знака). Свако слово глагољице је имало своје име, а назив је добила по глаголу глаголати који значи говорити. ЋИРИЛИЦА→ Ћирилица је друго, млађе словенско писмо. Настала је крајем 9. века и почетком 10. века по угледу на грчку азбуку. Мисли се да је ово писмо створио ученик Ћирила и Методија, Климент Охридски. Имала је 42 слова. Свако слово је имало своје име.

Slide 12

ЦРНОРИЗАЦ ХРАБАР→ Црноризац Храбар је живео крајем 9. и почетком 10. века. Познат је по томе што је написао ћирилицом прву филолошку расправу на словенском језику, која говори о значају глагољице – “Слово о писменима”. ПРЕПИСИ→ Оригинални рукопис (споменици) из времена Ћирила и Методија нису сачувани. Најстарији споменици потичу из 10. и 11. века и то су преписи. РЕДАКЦИЈЕ (РЕЦЕНЗИЈЕ) → Сви преписи садрже извесне промене које су својствене ономе ко их је преписивао. Тако су у 12. веку настале редакције (или измене) старословенског језика. Све редакције старословенског језика (руска, српска, хрватска, чешка) у науци су познате под именом ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК.

Slide 13

ФАЗА СРПСКОСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК→ Овај језик је био књижевни језик Срба од краја 12. до прве половине 18. века. Он се развијао и богатио у складу са развојем и јачањем српске средњовековне државе. Целокупна средњовековна српска књижевност написана је српскословенским језиком. У српскословенском језику постојала су три функционална стила: 1. ЛИТУРГИЈСКИ СТИЛ→ текстови намењени за богослужења, 2. ОРИГИНАЛНИ КЊИЖЕВНИ СТИЛ→ житија, повеље ..., 3. ПРЕВОДНА ДЕЛАТНОСТ→ летописи и витешки романи.

Slide 14

СПОМЕНИЦИ→ Најстарији сачувани споменик писан српскословенским језиком и ћирилицом је Мирослављево јеванђеље, настало у последњој четвртини 12. века. МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ→ Мирослав је био рођени брат Стефана Немање и хумски кнез. Он је наручио да се препише Јеванђеље (део Светог писма – Нови завет), па је овај споменик тако добио име. Ово је најлепши и најзначајнији српски средњовековни ћирилични споменик. Написан је на пергаменту и украшен минијатурама и иницијалима у боји и злату. Значајно је рећи да је Мирослављево јеванђеље најстарији сачувани ћирилични споменик, а не први који је настао. Данас се Мирослављево јевађеље чува у Народном музеју у Београду.

Slide 16

ПОВЕЉА КУЛИНА БАНА→ Повеља Кулина бана (крај 12. века) најстарији је српски споменик писан народним језиком.

Slide 17

ДУШАНОВ ЗАКОНИК→ Најзначајнији је правни документ писан ћирилицом. Настао је 1349. године.

Slide 18

НАЈЕЗДА ТУРАКА→ Најездом Турака у 15. веку и падом српске средњовековне државе прекинут је вишевековни културни развој Срба. Од тада је развој књижевности био скоро потпуно ограничен на црквене потребе. Цркве и манастири су били једина места где се одвијао књижевни рад. АУСТРО−ТУРСКИ РАТ→ Крајем 17. века Аустрија води рат против Турске на нашој територији. Срби, желећи да коначно протерају Турке из Србије, учествују у овом рату на страни Аустрије. Аустријска и српска војска побеђују Турке и 1689. године улазе у Ниш. Међутим, аустријска војска се убрзо повлачи како би заштитила своју западну границу од напада Француза. Тако су Срби остављени на милост и немилост Турцима.

Slide 19

ВЕЛИКА СЕОБА СРБА 1690. ГОДИНЕ→ Народ је, бојећи се сурове турске одмазде, кренуо у Велику сеобу под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића. Тако су Срби дошли на просторе данашње Војводине и јужне Мађарске (Сентандреја). Српски свештеници и монаси понели су са собом и црквене књиге. СРБУЉЕ→ Кад су стигли у јужну Угарску, Срби су наставили да преписују књиге на српскословенском језику. Србуље су старе ћириличне књиге настале у 15. и 16. веку. ЖИВОТ СРБА У АУСТРИЈИ→ Срби у аустријском царству нису добили обећање олакшице. Напротив, били су изложени великом културном, верском и политичком притиску. Србима је највећа опасност претила од унијаћења (покатоличења).

Slide 20

РУСИЈА→ Да би сачували своје национално обележје, Срби поново обнављају и ојачавају везе са православном Русијом. У то време Русијом је владао цар Петар Велики. МАКСИМ СУВОРОВ→ На позив српског митрополита 1726. године у Сремске Карловце стиже Максим Суворов и оснива Славјанску школу. ЕМАНУЕЛ КОЗАЧИНСКИ→ Долази у Карловце 1733. године и отвара Латинску школу.

Slide 21

РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК→ Доласком руских учитеља у Србију почиње нова фаза у развоју језика позната као фаза рускословенског језика. Овај језик брзо потискује дотадашњи српскословенски и постаје књижевни језик српских писаца. ЈОВАН РАЈИЋ→ Јован Рајић је написао на народном језику еп “Бој змаја с орлови”, а рускословенским језиком дело “Историја разних словенских народов” 1794. године. ФАЗА РУСКОСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА

Slide 22

Крајем 18. века рускословенски језик је потпуно потиснут. Уместо њега се, у књижевности и науци, употребљава славеносрпски језик. Рускословенски језик се одржао у Српској православној цркви. Овај језик, уз неке мање измене, има и данас функцију богослужбеног језика. СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК→ Рускословенски језик је био неразумљив обичним људима и већ у другој половини 18. века настаје један мешовит језик познат као славеносрпски језик. Овај језик је настао мешањем рускословенског и народног језика. Био је неразумљив обичним људима; неуједначен и међу самим писцима. Било је скоро немогуће написати граматику овог језика, јер је све зависило од укуса писца. Писало се по “правилима баба Смиљане”, односно, ко је како хтео. ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН→ Он је први почео да пише славеносрпским језиком и 1768. године објавио “Славеносрпски магазин” који је штампан у Венецији. ФАЗА СЛАВЕНОСРПСКОГ ЈЕЗИКА

Slide 24

ВУКОВИ ПРЕТХОДНИЦИ→ Вукова борба за стварање књижевног језика на основама народног није без корена. Сличан филолошки програм изнео је Доситеј Обрадовић, али се у пракси њега није придржавао. Народним језиком, али без теоријског утемељења, писао је Гаврил Стефановић Венцловић. Доситеј Обрадовић је био Вуков претходник и велики део свог живота посветио је борби за увођење народног језика у књижевност. Своје идеје изложио је у програмском тексту “Писмо Харалампију”. САВА МРКАЉ→ Почетком 19. века, 1810. Сава Мркаљ пише свој кратки спис Сало дебелога јера либо азбукопротрес. Он се залагао за реформу ћирилице и избацивање непотребних слова. Мркаљевим идејама оштро се супротставила Црква. Мркаљ је од постојећих 48 слова одбацио 20 и, својим реформаторским радом, припремио терен Вуку Караџићу. Вук ће 1814. године, Мркаљевом реформисаном азбуком, написати прву штампану граматику српског језика, тј. Писменицу.

Slide 25

ЗНАЧАЈ ВУКОВОГ РАДА НА РЕФОРМИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ПРАВОПИСА

Slide 26

Вукова борба за увођење народног језика у књижевност има дубоке корене. Писање на народном језику своју традицију има још од 12. века (Мирослављево јеванђеље, Повеља Кулина бана), од Душановог законика (14. век), дела дубровачке књижевности, па до Јована Рајића (Бој змаја с орлови) и Захарија Орфелина (песма Плач Сербии). Али у Вуковом делу је први пут филолошки програм, заснован на нормирању народног језика, остварен у потпуности.

Slide 28

Два су основна правца Вуковог рада: А) реформа језика и правописа и Б) сакупљање и објављивање народних умотворина.  

Slide 29

1787. → 6. новембра у Тршићу рођен Вук Караџић. 1808. → Отвара се Велика школа у Београду (претеча данашњег Београдског универзитета). 1809. → Вук одлази на лечење у Пешту и тамо упознаје Саву Мркаља и Луку Милованова. 1813. →Одлази у Беч, упознаје Јернеја Копитара. Важније године

Slide 30

1814. → Уз сарадњу и стручну помоћ Луке Милованова, Вук објављује Писменицу сербскога језика писану Мркаљевом реформисаном азбуком. Била је ово прва штампана граматика српског језика; с њом Вук уводи народни језик у књижевност. Исте године штампа и Малу простонародну славеносербску пјеснарицу, прву штампану збирку српских народних песама.

Slide 32

1818. → Штампа Српски рјечник са граматиком. Дело је штампао реформисаном азбуком. Речник је имао преко 26000 речи. Углавном су то биле речи из његовог родног краја. На изради овог дела помогао му је Јернеј Копитар.

Slide 33

1821. → Изашле су из штампе Српске народне приповијетке. 1823∕1824. → У Лајпцигу штампа три књиге Српских народних пјесама. 1833. → У Бечу излази четврта збирка епских песама. 1836. → Почиње да пише слово Х и штампа Српске народне пословице.

Slide 34

1847. → Година незваничне победе Вукове реформе − штампана су четири значајна дела:

Slide 35

Вук − превод Новог завјета

Slide 36

Његош − Горски вијенац

Slide 37

Бранко Радичевић − Песме

Slide 38

Ђуро Даничић − Рат за српски језик и правопис

Slide 39

1850. → Бечки књижевни договор − споразум о јединственом језику будуће књижевности Срба и Хрвата. Иако ни код Срба, а поготову код Хрвата, договор није одмах остварен, он је поставио програм који ће се развијати у наредним деценијама. У заједничкој држави, створеној 1918. године, ствара се заједнички језик који се назива српскохрватски у Србији, хрватскосрпски и хрватски или српски у Хрватској. У тој држави Срби су почели да се служе и латиницом. Ипак, иако је том језику дијалекатска основа била иста, он никад није био идентичан код Срба и Хрвата. Најозбиљнији покушај да се он усклади на обема странама учињен је Новосадским договором 1954. године. Тај договор, међутим, Хрвати нису никад заиста прихватили. Распадом Југославије 1991. године распада се и заједнички језик: српски и хрватски постају засебни књижевни језици.

Slide 40

1852. → Друго издање Српског рјечника (око 47000 речи), помогао му је Ђуро Даничић. Овај речник је синтеза целог Вуковог рада. У њему су заступљени сви правци Вукове делатности: филологија, етнологија, историја, народне умотворине. 1864. → У Бечу умире Вук. 1868. → Званично прихваћена Вукова реформа језика и правописа.

Slide 41

1897. → Његов прах је донет у Београд и , уз највеће почасти, сахрањен у порти Саборне цркве, где је сахрањен и Доситеј Обрадовић.

Slide 42

Коначну реформу српске ћирилице извршио је Вук Караџић 1818. године. Вук је прихватио начело “пиши као што говориш” и избацио све сувишне знакове старе ћирилице. Већину слова је задржао, а увео је и нека нова. Слово Ђ је унео према нацрту Лукијана Мушицког; Љ и Њ је добио спајањем Л и Н са “меким знаком” (Ь); Џ је узео из старих румунских ћириличних књига, а Ј из латинице; док је Ћ преузео из старих средњовековних споменика. Слово Х је унео у азбуку тек 1836. године. Процеси стварања модерног књижевног језика тиме нису били завршени. Вукови следбеници Ђуро Даничић, Стојан Новаковић, Љубомир Стојановић и други, допринели су даљем развијању и богаћењу књижевног језика.

URL: