IZLAZAK SA MAJKOM

Nakon 21 godine našeg braka moja žena je poželjela da izvedem drugu ženu na večeru i u kino!

Rekla mi je, «Volim te, ali znam da te i ova žena voli možda i više od mene i da bi rado provela neko vrijeme i sa tobom.»

Ta druga žena koju je moja supruga htjela da izvedem na večeru i u kino bila je moja majka. Bila je udovica već 19 godina. 

Ipak zbog previše obaveza i zbog moje troje djece, nisam bio u mogućnosti da je viđam baš često.

Poslušao sam suprugu i te iste noći sam nazvao svoju majku i pozvao je da izađemo na večeru, a poslije i u kino.

„Što nije u redu sine, jesi li dobro?!”, uzvratila je pitanjem. (Moja majka onaj tip ljudi koji, ako ih nazovete kasno u noć, odmah pomisli da se nešto loše desilo.)

Toga petka poslije posla, krenuo sam do njene kuće. Bio sam jako nervozan.

Kada sam stigao ispred kuće primijetio sam da je i ona bila malo nervozna zbog našeg izlaska.

Imala je lijepu frizuru i nosila je haljinu koju je nosila na nekoj od njenih godišnjica braka. Imala je širok osmijeh koji je zračio anđeoski sjajem.

“Rekla sam svojim prijateljicama da izlazim sa svojim sinom i sve su bile impresionirane. Jedva čekaju da im ispričam kako je prošlo.”, rekla je u dahu.

Izašli smo u vrlo lijep restoran, ne previše elegantan, ali sa jako finim ambijentom.

Dok smo ulazili, majka me je uzela pod ruku. Sjeli smo i ja sam uzeo da čitam jelovnik (ona je zbog slabog vida mogla da čita samo velika slova).

Čitajući, podigao sam pogled i primijetio da me majka gleda. Nostalgičan osmijeh pojavio joj se na usnama. “Ehhh, a nekada sam ja tebi čitala jelovnik kad si bio mali”, rekla je.

“Dobro, onda je vrijeme da se opustiš i da ti uzvratim uslugu, majko”, odgovorio sam.

Tokom večere vodili smo sasvim običan razgovor dotaknuvši se i nekih zajedničkih doživljaja. I toliko smo se zanijeli u razgovor da smo i zaboravili na film.

Kada sam je navečer odvezao kući rekla mi je, „Izaći ćemo opet, ali samo pod uslovom da ja tebe izvedem.“ Složio sam se.

“Kakav je bio izlazak?”, upitala me je supruga kad sam stigao kući. “Vrlo, vrlo lijep. Mnogo više nego što sam očekivao”, odgovorio sam.

Nekoliko dana kasnije, moja majka je umrla od srčanog napada. Desilo se sve tako iznenada da nisam imao priliku da joj ikako pomognem.

Nakon određenog vremena, primio sam kovertu sa priznanicom od restorana u koji sam bio izašao sa svojom majkom. Unutra je na jednoj cedulji bilo napisano, “Platila sam ovaj račun unaprijed.

Nisam bila sigurna da li ću i ja biti prisutna; no svejedno, platila sam večeru za dvoje…tebe i tvoju suprugu.

NIKAD NEĆEŠ ZNATI KOLIKO MI JE ZNAČILA ONA NOĆ. VOLIM TE, SINE.”

Tog trenutka sam najzad shvatio važnost riječi: “VOLIM TE.” I važnost vremena koje odvojimo za one koje volimo.

Ništa u životu nije važnije od naše porodice. NIŠTA.

Provodite više vremena sa onima koje volite, jer ovakve stvari ne mogu biti odgođene za “neki drugi put.”