Grčko persijski ratovi, Peloponeski rat

0

No comments posted yet

Comments

baterflaj1968 (2 years ago)

Подвучено је битно.

baterflaj1968 (2 years ago)

Подвучено је битно.

baterflaj1968 (2 years ago)

Подвучено је битно.

baterflaj1968 (2 years ago)

Подвучено је битно.

baterflaj1968 (2 years ago)

Подвучено је битно.

baterflaj1968 (2 years ago)

Подвучено је битно.

Slide 1

ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ

Slide 2

Грчко-персијски ратови (499-449.п. н.е.) Грчко-персијки ратови (познати и као Међански ратови или Персијски ратови) (499.п.н.е- 449. п.н.е.) су били серија ратова измећу Ахеменидске Персије и савеза грчких полиса предвођених Атином и Спартом . Грчко-персијски ратови су почели устанком грчких градова Јоније против Ахеменидског царства, 499. п. н. е. који је освојио Јонију средином 6. века п.н.е.Устанак малоазијских Грка је евентуално угушен 494. п.н.е. када је грчка флота одлучно поражена у поморској бици код Ладе. Војна помоћ који су пружили побуњеним Јонским Грцима, градови континенталне Грчке били су изговор за евентуални узрок за почетак рата Персијског царства против грчких полиса.

Slide 3

490. п.н.е.битка на Маратону

Slide 4

Персијско царство 490. п.н.е.

Slide 5

Грчки полиси – Атина и Спарта

Slide 6

Персијски бесмртници

Slide 7

Борба грчког хоплита и персијског војника, цртеж из 5. века п.н.е.

Slide 8

Грчко-персијски ратови 499-449. п.н.е. После угушења Јонског устанка и разарања полиса Милета, персијски цар Дарије I je одлучио да казни Атину и Еритреју за помоћ у Јонском устанку. 491. п.н.е. Дарије шаље амбасадоре да му Грци дају”земље и воду”-симболично за предају. Атина и Спарта убијају персијске изасланике. Други поход 490.п.н.е.завршен Маратонском битком и победом Атине(заслуга стратега Милтијада).

Slide 9

Маратонска битка 490.п.н.е.

Slide 10

490.п.н.е. Маратонска битка Историјски извор за грчко-персијске ратове је историчар Херодот, по њему и истраживањима, персијска војска је могла имати око 18 000 војника до 100 000 састављена од разних народа, наоружана:лук, стреле, кратко копље, мач, дрвени штитови.После освајања града, Персијанци би град запалили, пљачкали а становнике продавали у робље.Атинска војска је могла имати око 9-10 000 хоплита. После ишчекивања од 5 дана атинска војска креће у напад, развучена, колико и борбена линије персијских војника. Персијанци у завршној фази, нису успели да заузму Атину. Гласник Филипидес је претрчао 42 км. да у Атини јави вест о победи, од исцрпљености је издахнуо, у његову част, уведена олимпијска дисциплина маратон. Победа диже углед Атине у грчком свету и она преузима водећу улогу.

Slide 11

Битка у Термопилима

Slide 12

Битка у Термопилима Персијанци се припремају за освету, нови поход на Грке је припреман 3 године,нови персијски цар је Ксеркс. 480.године п.н.е.битка у Термопилском кланцу, где је огромну персијску војску чекао спартански краљ Леонида, са око 7000 војника, од тога 300 Спартанаца.Захваљујући издаји Грка Епијалта, персијски цар Ксеркс је победио, славна смрт Леониде и 300 Спартанаца.

Slide 13

Битка код Саламине Атињани беже на острва Саламину и Егину, 480.године п.н.е. поморска битка код острва Саламине, захваљујући стратегији Атињанина Темистоклеа, победа атинске флоте над персијском. Средина 5. века п.н.е.”златно доба” Атине, за време Периклеа. 449. године п.н.е. завршени грчко-персијски ратови Калијиним миром, победа Грка над Персијом, највећа заслуга Атине, расте јој углед и преузима водеће место у грчком свету.

Slide 14

Битка код Саламине

Slide 15

431-404.п.н.е.Пелопонески рат Пелопонески рат је вођен између Спарте, на челу Пелопонеског савеза и Атине, на челу Атинског поморског савеза. Историчар који описује догађаје зове се Тукидид. Спарта је желела да преотме од Атине водећу улогу у грчком свету и започела је рат.Спарта је помагала полисе са аристократским уређењем, а Атина са демократским.

Slide 16

415-413.п.н.е. експедиција на Сицилију У току рата је избила епидемија куге, која је однела бројне жртве у Атини, међу њима је био и државник Перикле. 415-413. п.н.е. експедиција на Сицилију, Атина жели да је освоји због снабдевања житом.Спарта са флотом, изграђеном уз помоћ Персије, помаже Сиракужанима и Сицилији, атински поход доживео неуспех,Атина губи флоту. Пелопонески рат је завршен поразом Атине, водећу улогу у грчком свету преузима Спарта.

Slide 17

338. п.н.е. битка код Херонеје Пелопонески рат је толико ослабио Грке, да је то олакшало Македонији, за време краља Филипа Македонском, да покори Грке, после битке код Херонеје 338.године п.н.е. у Беотији, где су Македонци поразили удружене Атину и Тебу. Филип II ствара Коринтски савез, намерава да удружени Македонци и Грци нападну Персију.До рата није дошло због убиства Филипа Македонског.

Summary: V vek pre nove ere, ratovi za slobodu i koji su unistili grčki svet.

URL:
More by this User
Most Viewed
Previous Page Next Page