MINUTNI VOLUMEN SRCA, HORMONI SRCA, Dr IGOR

+13

No comments posted yet

Comments

Slide 1

MINUTNI VOLUMEN SRCA I REGULACIJA Dr Igor Pantić Prof.dr Tomislav Jovanović HORMONI SRCA Dr Predrag Brkić Prof.dr Zvezdana Kojić Prof.dr Vera Vučković

Slide 2

Minutni volumen srca - definicija MINUTNI VOLUMEN SRCA JE KOLIČINA KRVI KOJU LEVA KOMORA IZBACI U AORTU ZA JEDAN MINUT I ONA JE ZA OKO 2% VEĆA OD MINUTNOG VOLUMENA DESNE KOMORE

Slide 3

Minutni volumen je proizvod srčane frekvence i udarnog volumena MV = UV x FS UV - udarni volumen srca FS - frekvenca srca

Slide 4

Normalan MV iznosi oko 5 L (najčešće 5,6L) Kod muškaraca je za oko 10% veći nego kod žena U fizičkom opterećenju, MV može porasti i 5-6 puta na 30-35L, a kod treniranih osoba i znatno više

Slide 5

Minutni volumen srca zavisi od telesne mase i visine, pa se često izražava po jedinici površine tela Srčani indeks je količina krvi koju srce ispumpa za 1min/m2 površine tela i približno iznosi 3 L

Slide 6

Regulacija minutnog volumena srca Minutni volumen se reguliše u cilju dopremanja adekvatne količine krvi tkivima prema njihovim potrebama

Slide 7

Minutni volumen određuju dva faktora: a) venski priliv, odnosno srednji cirkulacijski pritisak b) sposobnost srčanog mišića da odgovori na promenu venskog priliva Heterometrijska i homeometrijska regulacija

Slide 8

Frank-Starlingov zakon srca (heterometrijska regulacija) Srce je u stanju da ispumpa svu krv koja dotekne u njegove šupljine U fiziološkim uslovima, sposobnost srca da ispumpa krv je veća od količine krvi koja u njega pritiče U stanju mirovanja, srce može ispumpati do 15L krvi bez promene frekvence (permisivna uloga srca) U fizičkom naporu “permisivna vrednost” iznosi 30L a ostvaruje se uz učešće simpatičke stimulacije koja povećava radnu sposobnost srca i, uticajem na periferne krvne sudove, povećava venski priliv

Slide 10

Venski priliv zavisi od periferne cirkulacije, jer je je jednak zbiru svih protoka krvi kroz tkiva Periferna cirkulacija u tkivima reguliše se u skladu sa potrebama tkiva za krvlju, odnosno kiseonikom To znači da sama tkiva kontrolišu priliv krvi u srce u zavisnosti od svojih potreba Venski priliv i minutni volumen

Slide 11

Normalna kriva venskog priliva Minutni volumen srca se povećava kada se povećava atrijalni pritisak (u fiziološkim granicama) Normalan minutni volumen je u tački gde kriva venskog priliva preseca krivu minutnog volumena srca

Slide 13

MV i srednji cirkulacijski pritisak Srednji cirkulacijski pritisak je mera napunjenosti krvnih sudova i normalno iznosi 7mm Hg Zavisi od količine krvi i stepena simpatičke stimulacije MV srca se povećava sa povećanjem srednjeg cirkulacijskog pritiska

Slide 15

Mišićni rad i minutni volumen U toku mišićnog rada, potrošnja kiseonika u organizmu može se povećati i do 20 puta, a minutni volumen 5-6 puta Povećanjem minutnog volumena srca postiže se stimulacijom simpatikusa koja povećava srčanu aktivnost, i koja dejstvom na krvne sudove povećava venski priliv i dovodi do preraspodele krvi u organizmu vazodilatacijom u mišićima, na početku mišićnog rada, putem simpatičkih vazodilatatornih (neadrenergičkih) vlakana, uz aktivaciju motorne kore i hipotalamusa Delovanjem metaboličkih faktora (smanjen pO2, višak CO2, histamin, bradikinin, ATP, ADP i naročito adenozin) Prema tome, u naporu, ulogu u regulaciji minutnog volumena srca igraju i neurogeni i humoralni faktori

Slide 17

FIZIČKI RAD I MINUTNI VOLUMEN

Slide 19

Autonomni nervni sistem i regulacija minutnog volumena srca Simpatička ekscitacija: -uzrokuje povećan minutni volumen srca -uzrokuje vensku konstrikciju u toku fizičkog rada -uzrokuje redistribuciju krvi u toku fizičkog rada (konstrikcija sudova splanhničke oblasti)

Slide 20

Efekti simpatičke stimulacije Povećana kontraktilnost srca Smanjenje volumena vena njihovom kontrakcijom Povećan pritisak punjenja Povećan vaskularni otpor

Slide 21

63

Slide 26

Nervni centri i regulacija MV -VAZOMOTORNI CENTAR U PRODUŽENOJ MOŽDINI I DONJOJ TREĆINI PONSA -VIŠI NERVNI CENTRI

Slide 27

Efekti simpatičke inhibicije Pomera krivu MV udesno Pomera krivu venskog priliva dole i ulevo Smanjuje MV 5 L/min VR (MV) Pritisak u desnom atrijumu (mm Hg) 0 -4 Venski priliv sa odstranje-nim srcem i plućima

Slide 31

Figure 18.23

Slide 32

Hiperefektivno srce Nastaje kao rezultat: Nervne ekscitacija Srčane hipertrofije Fizička aktivnost – trkači maratona mogu imati minutni volumen srca 30 to 40 L/min Stenoza aortne valvule

Slide 33

Hipoefektivno srce Valvularna bolest Povišen arterijski krvni pritisak Kongenitalna bolest srca Miokarditis Kardijalna anoxia Toksički uticaji

Slide 35

Bolesna stanja koja smanjuju minutni volumen srca Srčani udar, valvularna bolest, miokarditis, tamponada srca Šok: Smanjena perfuzija tkiva Smanjen venski priliv uzrokovan: Smanjenim volumenom krvi Venska dilatacija (povećan cirkulac. volumen) Venska opstrukcija

Slide 36

Merenje MV Elektromagnetni / ultrasonični (transitno vreme) floumetar Oksigen-Fick-ov metod: MV = (veličina of utrošenog O2) [O2]a - [O2]v Indikator-dilucioni metod: Ubrizgavanje hladnog 0,9% NaCl (ili boje) u desni atrijum, a zatim merenje temperature (ili koncentracije) u aorti

Slide 37

HORMONI SRCA

Slide 38

3/3/2010 Doc. Dr Z.Ž.Kojić 38 HORMONI SRCA: istorijat

Slide 39

Natriuretski peptidi - familija Stimulus za lučenje: - porast krvnog pritiska narušena - porast zapremine plazme (ECT) homeostaza Efekat: pojačano izlučivanja Na+ i vode Rezultat: - pad zapremine plazme (ECT) uklonjen poremećaj - pad krvnog pritiska ponovo uspostavljena homeostaza Atrijalni natriuretski peptid (ANP) – stvaraju ga srčane mišićne ćelije u zidu desne pretkomore u odgovoru na preterano istezanje zida pretkomore – kad postoji porast zapremine tel.tečnosti i porast krvnog pritiska. Brain natriuretic peptide (BNP) C-tip Urodilatin Guanilin i uroguanilin (GIT)

Slide 40

40 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Slide 41

41

Slide 42

42 Efekti natriuretskih peptida Smanjuju zapreminu plazme (ECT) i krvni pritisak, tako što: Povećavaju ekskreciju jona natrijuma putem bubrega Povećavaju gubitak vode iz tela, tako povečavaju zapreminu urina Smanjuju žeđ Smanjuju lučenje: ADH, aldosterona, adrenalina, noradrenalina. Stimulišu perifernu vazodilataciju krvnih sudova Svi ovi faktori smanjuju zapreminu krvi i krvni pritisak, istezanje zida pretkomore srca se smanjuje, i prestaje dalje lučenje ANP-a (negativna povratna sprega!).

Slide 43

43

Slide 44

Renalni efekti ANP Direktni Dilatacija aferentne arteriole Konstrikcija eferentne arteriole Povećanje hidrostatskog pritiska u glomerulskim kapilarima Povećanje glomerulske filtracije Smanjenje tubularnog transporta Na+ i vode Povećanje ekskrecije natrijuma i vode (natriureza↑,diureza ↑) Inhibicija sekrecije renina Indirektni Inhibicija sekrecije aldosterona

Slide 45

Vaskularni efekti ANP Relaksacija glatkih mišića arteriola i venula (vazodilatacija) Smanjenje preloada; smanjenje afterloada Povećanje MVS Smanjivanje zahteva miokarda za O2

Slide 46

Efekti ANP na CNS Inhibicija: Centra za žeđ Centra “potrebe za unos soli” Lučenja ADH SY- tonus 46

Slide 47

ANP 3. vaskularni ef. (vasodilation) 2. adrenalni efekti 1. renalni efekti Pro-hormon (proANP) je uskladišten u granulama u kardiomiocitima atriuma. Povećani vaskularni volumen izaziva oslobađanje ANP.

Slide 48

48

Slide 50

Fiziološki antagonisti unutar dva organa (srce i bubreg) ANP aktivni pri porastu krvnog pritiska i povećanju zapremine plazme i ECT dovode do izlučivanja Na+ i vode Rezultat: smanjivanje volumena plazme (ECT) i pad TA – korekcija narušene homeostaze RAAS aktivni pri padu krvnog pritiska i smanjenju zapremine plazme i ECT reapsorpcija Na+ zajedno sa vodom Rezultat: povećanje volumena plazme (ECT) i porast TA – korekcija narušene homeostaze 50

Slide 51

Teze Minutni volumen srca - definicija Frank-Starlingov zakon Venski priliv i minutni volumen Uloga autonomnog nervnog sistema u regulaciji minutnog volumena Minutni volumen u toku fizičkog rada Hormoni srca

URL: