Приказ чланка “Одбрамбено комуницирање” аутора Александра Богданића, објављеног у часопису “Знакови и поруке”, од II – 1- 2009. Припремио Драган Пуцар, школски психолог Медицинска школа Бањалука

Одбрамбено или дефанзивно комуницирање насупрот подстицајном или неодбрамбеном Постоји вид комуникације који називамо одбрамбена комуникација (одбрамбено = дефанзивно) Овај начин комуникације код нас је преовлађујући Личи на свакодневни разговор То је процес у којем саговорник (најчешће прималац поруке) питање/приједлог види као пријетњу, осуду или напад на властиту личност, а не као захтјев за рјешење задатка или жељу за сарадњом. Када тако протумачи поруку он/а регује на њу одбрамбено – објашњењем или оправдавањем поступка везаног за питање и рјеђе се усредсређујући на садржај питања

У вези је са ситуацијом и карактером односа између саговорника Зато се говори о: 1. средини која подстиче дефанзивност тј у којој је одбрамбена комуникација уобичајен начин међуљудског опхођења 2. и цртама личности, ако је особа одрасла у таквој средини. Ако средина није дефанзивна, особе усвајају подстицајну комуникацију

I Gibb-ove категорије одбрамбене комуникације, “Дефанзивна комуникација” – чланак о истраживању комуникације у малим групама” који је објавио Jack Gibb у часопису Journal of communication (Gibb 1961)

Карактеристике дефанзивности или подстицајности Комуникација је међуљудски процес кога дефинише и степен дефанзивности Одбрамбено понашање се дешава када се особа у групи осјећа угроженом и нападнутом Она почиње да одбрамбено комуницира, а то заузврат подстиче саговорнике да се тако понашају Већи удио одбрамбене комуникације онемогућава да се особа усредсреди на садржај саме поруке и мања је могућност да се препознају прави мотиви и осјећања пошиљаоца Стање изазвано климом дефанзивности

1. Евалуација или описивање појаве и изражавање осјећања Евалуација – језик, израз, начин говора, тон, јачина, садржај поруке – који процјењује, квалификује или осуђује примаоца поруке – повећава одбрамбеност. Ове поруке подразумијевају или отворено захтијевају од примаоца да промијени став или понашање Насупрот овоме је: Језик који описује појаве или изражава осјећања пошиљаоца и не захтијева нужно промјену става или понашања примаоца. Овај језик подразумијева и стимулише подстицајну комуникацију.

2. Језик којим се покушава контролисати саговорник насупрот усредсређености на проналажење рјешења Убјеђивачки језик – циљ је промијенити мишљење, став или понашање саговорника, или га контролисати. Саговорник ово може протумачити као да их пошиљалац поруке сматра глупим, незрелим, неуким. Ово може бити не само ауторитаран језик него и методе контроле, детаљна правила, норме.. Насупрот... Усредсређеност на проналажење рјешења одређеног задатка или тешкоће. Комуницира се искрена намјера за заједничким трагањем за рјешењем које није унапријед припремљено.

3. Стратешко комуницирање или спонтаност стратешко ком – стилизовано, планирано и предодређено и често обмањивачко насупрот спонтаности (непосредно ком је искрено и не изазива одбрамбену реакцију)

4. Безличност или емпатичне поруке комуникација у трећем лицу или неутралност хладних, безличних и фактографских порука које више изазивају дефанзивност Насупрот емпатичних порука у којима се изражава саосјећајност или брижност

5. Наглашавање супериорности или равноправност када особа у разговору имплицира или наглашава да је на било који начин надређена саговорнику (виши положај, улога, моћ, снага, богатство, изглед, доб, образовање, стручност) то код примааоца изазива дефанзивност Насупрот Једнакост тј равноправност стимулише подстицајно ком и сарадњу

6. “Ја све знам” насупрот преиспитивачки дух и отвореност увјереност у тачност података, појава, вриједности, ставова које пошиљалац ком у поруци изазива дефанзивност – особа “све зна”, “увијек је у праву” (догматична самоувјереност) Насупрот Провизорност – преиспитивачки дух и отвореност ка другачијим виђењима и ставовима

II Gordon Forward и Kathleen Czech нуде свој модел дефанзивности и подстицајности Двије врсте односа према људима и приступа према задатку

Људи се односе једни према другима 1. сараднички (ту би били провизорност, једнакост, спонтаност и емпатија), и он гради комуникативну климу или средину подстицајности 2. људи се могу према другима односити и манипулативно (евалуација и надређеност) што дефинише клину дефанзивности

Однос према задатку описан (описни језик и усредсређеност на рјешење проблема) што је одлика подстицајности, или 2. ауторитативан (подразумијева контролу, самоувјереност и надређеност) што је одлика одбрамбености Дакле дефанзивну средину одликује димензије ауторитативности и манипулативности (разговор подсјећа на однос слуга и господар) Подстицајну средину дефинишу сарадња и опис. (разговор је однос равноправних саговорника)

Насиље и одбрамбено комуницирање Насиље значајно доприноси култури дефанзивности Насиље, физичко и вербално, је и крајњи облик одбрамбеног комуницирања Вербално – садржи елементе стратешког ком – пријатња и уцјена, и невербалне елементе, викање, повишена интонација и махање рукама

Двије врсте одбрамбеног комуницирања Они који нападају и они који се бране То је разговор између неравноправних “слуга – господар”, “моћнији и немоћнији” Средина у којој доминира дефанзивност јесте резултат неравноправних односа међу људима

III Узроци дефанзивности: средина Средина и културолошки оквир: миље у којем се живи; дефанзивне културе: породица, школа, организације и владавине Ако се живи у дефанзивној, ауторитативној-манипулативној средини, па се због страха од казне, лоше оцјене, губитка пажње, лојалности, посла, боји властитих грешака и пориче их одбрамбеним порукама.

Породица 1. Патријархална породица – одраста се са ауторитарним родитељем, мало сарадње и мало описног језика у ком о важним питањима у току развоја дјетета. Односи слуга-господар између дјеце и родитеља и жене и мушкарца. Инцестиозна симбиоза (Фромм) као посљедица патријархалног окружења – “настојање да се остане везан за мајку или неку другу блиску особу избјегавајући несношљиву тежину одговорности, слободе и свијести, остајући заштићен и вољен у стању зависне сигурности, а што се плаћа заустављањем властитог сазријевања””

Школе и образовни систем 2. догматско и милитаристичко образовање и ауторитативно-манипулативан однос према дјеци у школама Додатно, међу друговима и другарицама дјеца развијају агресивни и нетолерантни стил одбрамбеног комуницирања или табуизираног незамјерања Када у породици и школи доминирају елементи дефанзивности дјеца у игри развијају и користе технике дефанзивности: ругање, оптуживање, упирање прстом, осуда и насиље а то производи даљи ланац одбрамбеног комуницирања, стигматизације и насиља

Организације и друштвена уређења 3. у организацијама – ауторитативни ком стил, формални бирократски језик, безличност порука и обавјештења – доприносе клими дефанзивности 4. аутократска и недемократска друштва – средине у којима владају ауторитарне личности и институције, корупција и непотизам су плодно тло за дефанзивност и деф културе. Затим велики број обимних, тешко примјењивих закона.

IV Узроци дефанзивности: особине личности Неки виде ово понашање као особину личности – као реакцију на околину Одбрамбени механизми – порицање, искривљавање стварности, заблуде, маштање, оптуживање, интелектуализација и потискивање Лагање – вид манипулативног порицања и патолошко лагање – се могу посматрати као посљедице дефанзивне средине и вид одбрам ком

V Посљедице и алтернативе Дефанзивно комуницирање – није плодотворно, често је и деструктиван Саговорницима нарушава самопоштовање, квари односе, одузима енергију, омета у раду, сматра се узроком депресивности, стреса и феномена изгарања на послу, неуспјешан рад организација, лош утицај на квалитет услуга или производа, смањује продуктивност, лоши међуљудски односи У друштвеној заједници – у јавном и пол животу ствара кризе и сукобе, онемогућава напредак и мир

Посљедице дефанзивности у породици Посебно лоше посљедице оставља у породици – због утицаја на развојно најосјетљивије доба дјеце Неки родитељи се ругају дјеци, деградирају их, зову глупим, безвриједним или ружним, желе да их нису родили У овим породицама је чешће физичко насиље Дефанзивност и агресивност дјеце је у вези са дефанзивношћу родитеља, а у негативној вези са подстицајном комуникацијом родитеља

Посљедице климе дефанзивности у школи Ауторитативан ичитељ и вербално насиље у школи стварају климу дефанзивности, у којем је образовни процес убјеђивачки, гдје је онемогућено мишљење, креативност и самостално учење Омаловажавање, увреде, уцјене и пријетње које ученици трпе у атмосфери страха узрокују одбрамбено комуницирање а и насиље Увреде и понижења обесхрабрују и ометају дјецу у ком и образовању Дјеца не знају да то није прихватљиво, нити га смију или желе пријавити, они деф узвраћају дефанзивношћу и насиљем Спортске секције као и удружења су такође мјеста гдје се јавља агресивна клима

Посљедице дефанзивности на радном мјесту Одбрамбене поруке шаљу подређени надређенима и обратно, управа запосленима Јављају се проблеми са разумијевањем радних упутстава, комуникација са сарадницима, рјешавањем проблема. Људи се не осјећају угодно и не осјећају да доприносе. Влада подјела на “ми” – обични смртници које нико ништа не пита, и “они” од којих све зависи.

VI Подстицајно комуницирање Омогућава здрав развој дјеце Функционалне породице рефлектују подстицајно, а дисфункционалне дефанзивну комуникацију У подстицајној комуникацији владају: Димензије описног језика и отворени и равноправни разговор, сарадња. Ефекат је веће повјерење, а то је кључно за комуникацију и успјешан тимски рад. Важно и медицини, у комуникацији са дјецом, у лијечењу од болести зависности Важно за интеркултурални дијалог Важно у бољем разумијевању самог себе и живота

VII Интеркултурни дијалог – дефaнзивно или подстицајно Проблеми у интеркултуралном дијалогу произилазе из дефанзивне комуникације, Ауторитативног оцјењивања и осуда Искључивост у смислу не/прихватања одређених ставова Комуницирање стереотипа Насупрот Отвореност, Провизорности Описни језик Равноправност

VIII Језик и комуникативни стил дефанзивне и подстицајне средине У дефанзивној средини: 1. језик је убјеђивачки 2. манипулативан 3. користи технике и стратегије за стицање пристанка 4. двосмислен 5. користе се ироничне и саркастичне опаске 6. изрази ругања 7 . етикетирање 8. често питање почиње са “зар”, или “зашто” (реторичка питања)

Дефанзивни језик је такође: Убјеђивачки, пропагандни, уљепшава, квалификује, оцјењује, уопштава, ружи, увреде, сексуалне алузије, мржња, вријеђа жене, мањине, млађе или старије, мање образоване. Не користи персирање, бирократски жаргон, еуфемизми, двосмислени изрази Прозодијске особине деф Викање, специјална интонација Нагласак на појединим ријечима, сарказам Агресиван, оптуживачки – увијек изазиов нелкагодност или страх код примаоца поруке

Честа техника “приватног живота” – изношење приватних проблема с циљем да се оправда слика о себи. Патос приватизује и релативизује проблем. Невербално одбрамбено ком може бити агресивно: Мала говорна дистанца Уношење у лице, додир Махање рукама Викање Љутито лице Или одбрамбено Повећана дистанца, Скупља руке, прекршта руке и ноге Избјегава поглед Окреће се у страну Ђути

IX Подстицајни језик је Описан, користи ријечи које најбоље дочаравају појаве или задатке о којима говори Описни није двосмислен, садржи јасне тачне и потпуне податке и НЕ садржи ријечи које изражавају став, утисак, закључак, карактеризацију, квалификацију, осуду, нема ријечи са снажном конотативним значењем особама којима је упућен Питања су јасна и искрена, не износе се ставови, не интонира пријетећи, оптуживачки или саркастично Саговорник се подстиче да поставља питања и изражава мишљење и ставове

Подстицајни језик Саговорник саосјећа са примаоцем поруке, предвиђа посљедице порука, не настоји да контролише реакције саговорника Основа му је спонтаност Разлике у мишљењу се прихватају Пажња усмјерена на задатке тј главну тему Пошиљалац комуницира у првом лицу Усмјерен је на рјешење

Подразумијева избјегавање категоричких и апсолутних ставова и мишљења, Искључује прозивање и стигматизацију “криваца” због њихових недостатака или различитости

X Подстицајна образовна средина Важно је разбијати мит о незнању као срамоти На огласним плочама трба писати “незнање није срамота” или сличне подстицајне поруке Ученик се подстиче да: поставља што више питања, да преиспитује идеје да износи властито мишљење о материји Подржава се изношење мањинског мишљења Искључује кажњавање или осуду неслагања са оним што наставник износи на часу

И такође.... Наставник пружа подршку да самостално раде, аргументовано размишљају, преиспитују властите и своје мишљење, уче да уче Наставници су у овој срединио пажљиви слушаоци који саосјећају са саговорницима, отворено разговарају и износе своја мишљења Модел рада на часу је групни, практичан, самосталан рад је код куће и на крају полугодишта кад се ради писмени. Оријентација је на рјешавању наставних тема и задатака, а не на знању или незнању проф или ученика Прозивање ученика је ријетко и јавно саопштавање појединачних грешака и оцјена. Гдје је год изводљиво користи се анонимно и описно оцјењивање.

Како се борити са дефанзивном и одбрамбеном комуникацијом Како комуницирати подстицајно у дефанзивној средини Важно је бити свјестан, да особа види стварност онаквом каква јесте, а не онаква каква би жељела да јесте Да може да сагледа посљедице поступака прије него их уради Да анализира и примјењује новонаучено и убудуће Да воли људе и да има потребу да буде вољена Трага за смисленим везама Жели да допринесе заједници Средина у којој нема дефанзивности је средина савјесних и свјесних људи

крај