ИНФЕКТИВНА МОНОНУКЛЕОЗА MONONUCLEOSIS INFECTIVA

Инфективна мононуклеоза је акутно вирусно генерализовано обољење са карактеристичном крвном сликом, чији је изазивач Epstein – Barrov virus. Најчешћи је фарингеални облик, стога на ово обољење треба мислити код свих случајева са псеудомембранозним ангинама.

Етиологија и епидемиологија Epstein – Barrov virus увршћен је у групу херпес – вируса. Доста је често обољење код нас и углавном обољевају особе између 15-25 година. Вирус је неотпоран и преноси се оралним путем, па је називамо капљичастом инфекцијом. Извор болести је болесник.

Epstein – Barrov virus

Патогенеза Ово је генерализовано обољење. Вирус у организам улази преко назофарникса. Размножавају се у његовом епителу В -лимфоцитима, одатле долазе у крвоток и доспијевају до свих лимфних жлијезда и слезине те настаје генерализована инфекција.

За постављање дијагнозе инфекције најважнија су антитијела на капсидни антиген у IgM и IgG класи. Послије оздрављења стиче се солидан имунитет. Међутим доживотно остаје један број В – лимфоцита којисадржи вирусе тј. остаје летална инфекција. Могуће је и дуготрајно вироноштво.

“Болест заљубњених”

Патолошки налаз и клиничка слика Смртни исход је риједак. Хистолошки налаз открива хиперплазију лимфних жлијезда и пролиферацију ћелија ретикулоендотелијалног систeма. Код нас је најчешћи фарингеални облик, а иначе се помињу: жљездани, тифозни, хиперпиретички, септички и нервни облик.

Фарингеални облик У клиничкој слици су најсталнији слиједећи симптоми: температура, ангина, аденопатија и спленомегалија. Инкубација траје од 4 до 50 дана, али најчешће износи 7 – 15 дана. Ова болест код одраслих обично почиње постепено као дифтерија, а код дјеце са температуром и гушобољом као код гнојне ангине.

Болесник је фебрилан увијек свјестан, уморан, лице му блијеђе, али нема изразитих знакова интоксикације нити склоности ка кардиоваскуларном колапсу. Јавља се: ангина, аденопатија и спленомегалија. Жлијезде су умјерено повећане, чврсте и лако болне. Запажа се пораст броја леукоцита у периферној крви након четвртог дана болести и креће се између 15 и 30 000.

Компликације Бенигно обољење. Оштећење јетре Кардиоваскуларне компликације Плућне промјене Остале компликације: руптура слезине, крупозни синдром, нервне и очне компликације и тромбоцитопеничка пурпура.

Дијагноза Дијагноза се поставља на основу класичног тријаса: клиничка слика, хематолошки налаз, Paul -Bunnell -Davidsohnova реакција идр. Клиничка слика: ангина, ретроцервикална и генерализована лимфаденопатија, спленомегалија и температура.

Лијечење За сада нема ефикасне антивирусне терапије за инфективну мононуклеозу. Примјењују се антибиотици као и кортикотерапија код свих случајева са великим отоком тонзила, који отежава дисање. Симптоматска терапија се одређује према потреби.

Радиле: Милана Саламић Наташа Бибић III8