Завод за унапређивање образовања и васпитања Аутори: Aлександар Мијалковић, Александра Милићевић, Зоран Живковић, ОШ “Јован Поповић”, Инђија Наставни предмет: Српски језик и књижевност Тема: Бранислав Нушић – “Аутобиографија” (одломак “Географија”) Узраст: Шести разред Припрема за час и подаци о часу

УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ МИША УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ ГЛАВЕ Овакав час пружа могућност повезивања знања и предвиђа учење на занимљив начин. Иако је игра без учења многима најзанимљивија, то не морате доказивати баш на овом часу. Верујемо на реч, баш колико и да је Земља округла. УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ НАСТАВНИКА На наставника није потребно кликнути. Он ће кликнути сам на постављено питање, али ће му то дати за право да и он поставља питања. Упозорење: Не може се деинсталирати. означава да постоје “скривена” поља. Клик мишем их открива. вас воде напред и назад, Сличице обавештавају да на слајду постоје информације о прошлости и о Нушићевим биографским подацима, односно линкови-пречице до речника. Ова иконица вас води на странице које објашњавају природу смеха и механизме комике. Слика звучника крије звуке. Свака реч која је у другој боји и покаже прст када пређете преко ње кликом отвара слајд. Прелазак на следећи слајд могућ је и кликом на било које место или притискањем размакнице на тастатури, а повратак употребом типке Backspace.

Дакле, овако... ПОСТОЈЕ ТРИ МОГУЋНОСТИ... Биографија и времеплов О смеху и духовитости ЧУЛИ СТЕ ОДЛОМАК ИЗ БРАНИСЛАВА НУШИЋА “АУТОБИОГРАФИЈЕ“ Текст

Као књиге за изучавање географије служе корисно бедекери и ред вожње на железницама. Сви они који су пропустили да овај предмет савладају у школи служе се овим корисним књигама, из којих се могу сазнати не само границе држава, величине градова, брда, реке, но и многа друга корисна знања. Тако, на пример, из тих се књига могу сазнати цене фијакерске вожње, цене хотела, па чак и то где се налазе граничне царинарнице, како би путник могао за времена склонити предмет који има намеру да шверцује. Сва та знања, међутим, недостају географији коју учимо у гимназији. Али, да се човек може правилно користити овим лепим књигама, ваља му изнети из гимназије бар она прва, основна знања, која ће му служити као основа за разумевање појединих појава. У та основна знања спада, на пример, то: да реке увек теку од извора ка утоку своме; да је Земља удаљена од Месеца толико исто колико је Месец удаљен од Земље; да су планине увек више но долине; да језера, била она плитка или дубока, морају са свих страна бити опкољена земљом, и многа друга корисна знања. У та основна знања спада и то да је Земља округла, у што је наш професор на све могуће начине покушавао да нас убеди.

Деца су ближа богу, па самим тим ближа и религији. А деца и религија исплели су заједнички дивну бајку о бескрајности света, коју није била кадра Да разбиије чак ни она прича о човеку који је стигао на крај света, сео на ивицу, спустио ноге у ништа и задовољно пљуцкао у то ништа. И сад, и ону веру у бескрајност света и ову бајку на један мах заменити тиме да је Земља округла као лопта, да се врти као луда, премећући се акробатски на све могуће начине. У то нас је професор покушавао да увери позивајући се на велики број доказа, које смо ми ипак с неповерењем примали. - Први је доказ – убеђивао нас је професор – да је земља округла тај: што су Сунце, Месец и сва остала небеска тела округла, те, према томе, и Земља мора бити округла. Нема сумње да у томе доказу има непоколебљиве логике, али је нама деци то изгледало као кад би нам ко рекао: пошто су лађа, чамац и кришка од лубенице дугуљастог облика, то и ципела на нози мора бити дугуљастог облика.

Други и трећи доказ о округлини Земљиној такође су нам били врло јасни. Кад путујеш лађом морем, ти на догледу копна прво сагледаш врхове планина и обратно: кад стојиш на обали, па запазиш лађу на мору, ти ћеш прво сагледати њену катарку, а тек ће се доцније јавити и њен труп. - Јесте ли видели, децо, море? – отпочео би професор објашњење тих доказа. Нисмо! – одговарамо ми једногласно. - Е, врло добро! Замислите, дакле, море и замислите на великој даљини лађу која се још не види. Јесте ли замислили море? - Јесмо! – одговарамо ми, а бог ће свети знати како смо га замислили. - А јесте ли замислили лађу која се не види? - Јесмо! – одговарамо ми, иако нам никако није ишло у главу да замислимо лађу која се не види. - Е сад, реци ми ти, Милане, шта ћеш прво сагледати од те лађе? - Дим, господине! – одговара Милан поуздано. Дим, добро... рецимо, видећеш дим, - наставља професор помало збуњен. Видећеш, рецимо, дим кад се лађа дими, али шта ћеш да видиш ако се лађа не дими? `Ајде, реци ти мени, кад се тако из даљине лађа приближава, а не дими се, чиме ће се прво јавити? - Звиждањем! – одговара Милан још увек поуздано.

Ни са четвртим доказом о округлини Земљиној нисмо прошли срећније, иако је очигледно тај доказ најјачи. Према њему, кад би неко пошао са једног места и ишао, ишао, ишао непрестано у истом правцу, он би на крају крајева опет дошао на исто место са којега је пошао. Ми смо тај доказ овако замишљали: пођем ја, на пример, из првог разреда гимназије и идем, идем, идем, и после неколико година вратим се опет у први разред гимназије, док моји другови уче већ четврти. Некако, по нашој дечјој логици, то није било довољно рећи: «кад би неко пошао», јер то значи «кад не би пошао» да не би било ни доказа о округлини Земљиној. Друге ствари појмили смо некако лакше, благодарећи томе што је професор географије радо примењивао очигледну наставу.

У нашој гимназији постојао је један глобус, који је годинама стајао на орману у директоровој канцеларији, али је тај глобус изгледао тако бедно да га је жалост било гледати. Осовина му се тако била искривила да би се, приликом експеримената, увек друкче окретао но што је професор тврдио да се Земља окреће. Северну Америку покривела је једна огромна мрља од мастила, тако да смо ми били уверени да је то управо Црно море, а тамо где треба да лежи Африка била је велика рупа, те ниси знао да ли су то Енглези ископали Африку да нађу фараонске гробнице или је каква американска експедиција, по упутствима Жила Верна, сишла у утробу Земљину. Међутим, вероватније но обе ове претпоставке, биће да су се професори, измеђ` часова, објашњавали о дневној политици, па употребили и глобус као аргуменат.

Професор је у недостатку глобуса употребљавао главу једнога нашега друга, некога Сретена Јовића, који је одиста био тако глават да је представљао прави покретни глобус. Изиђи, Срето, овамо! – отпочео би лекцију којом би, рецимо, хтео да нам објасни дан и ноћ. Изиђи и стани овде крај прозора да те дохвати сунце. Глобус изађе из треће клупе и стане крај прозора. -Е, видиш, кад овако десни образ окренеш сунцу, онда ти је цела ова половина главе осветљена, а ова друга није. Тако нам је исто објашњавао и полове на Сретеновој глави. - Ево овде, видиш? – И ту би упро кажипрст у теме .- Ту је Северни ледени пол. Ту је вечита зима, никад ништа не цвета, све је изумрло, а ако има чега, то је закржљало. То су, уосталом, неиспитани простори. Други пут опет објашњавао нам је на Сретеновој глави путању онога путника који би за љубав географије, да би потврдио четврти доказ о округлини Земљиној, кренуо са једне тачке и идући увек у истом правцу стигао опет на исту тачку. Професор је пошао од Сретеновог носа, као тачке која је врло јасно маркирана. То је објашњење отприлике овако изгледало: -Узећемо, дакле, нос као полазну тачку – и ту наслони свој кажипрст на Сретенов нос, па га затим упути вукући ноктом по лицу, ка левом уву – кренућемо на исток, то јест на ону страну света са које сунце истиче, затим ћемо... Сретене, да испереш уши, пуне су ти блата као да си сад из свињца изишао... затим ћемо обићи Земљину куглу и доћи на супротну страну света... Ја сам ти, Сретене, још прошлога часа казао да ошишаш ту косу. Иако на тој супротној страни света живе дивљаци, ја ипак нећу више да провлачим прсте кроз ту твоју прљаву косу... То је та страна где је ноћ кад је код нас дан и, обратно, где је дан кад је код нас ноћ. Затим ћемо ићи све даље и даље, прећи ћемо преко Сретеновог десног увета, па опет даље и даље, и ево нас на Сретеновом носу одакле смо и пошли!

Сретен је нама ђацима необично импоновао због тога што се професор њиме служио. Изгледао нам је као одистински школски инструмент и на то смо се толико били навикли да нам је његова глава одиста изгледала као глобус који представља куглу земаљску. Његова чупава коса изгледала нам је као прашума у којој станују дивље звери; његово чело личило нам је на узоране мисирске равни; нос као недостижни врх Хималаја, а две реке, које су се изливале из носа, на Еуфрат и Тигар који су се, пред својим утоком у уста, спајали у једну реку. Наше убеђење да је његова глава прави глобус било је толико да је, кад му је једном у игри неки Станко Милић разбио главу, на питање професорово зашто је то учинио, одговорио: -Учио сам географију! Разуме се да је професор тада пустио у саобраћај главу овога Станка Милића, али не ради очигледне наставе, већ ради тога да нам зада страх, како не би убудуће оштећивали школске инструменте, јер тек не би могао Срету, са разбијеном главом, метнути на орман у директоровој канцеларији, тамо крај онога бившег глобуса. А ваља знати да је наш професор географије имао доста тешку руку и да се врло радо њоме служио. Док би говорио о земаљским стварима, о рекама, планинама, језерима и морима, и којекако, али кад би се дочепао неба и небеских предмета, тако би се размлатарао рукама и тако би нас ни за шта oшамарио да нам је изгледало као да се на небу међу планетама дешавају катастрофални судари.

Тако, на пример, једном кад нам је објашњавао помрачење, извео је нас тројицу испред клупе. Најпре је прозвао некога Живка, највећега ђака међу нама, коме су већ и бркови пробили и кога су сви професори саветовали да се жени. Прозвао га је и поставио тако да га сви можемо видети. - Иако си ти иначе, Живко, прави магарац, али у овој прилици представљаћеш Сунце! Затим се окренуо осталим ђацима: - Пазите добро, глава овога Живка је Сунце и она осветљава и Земљу и Месец. Земља ће, као и досад, бити Сретенова глава, а за Месец узећемо овога малога из друге клупе. Тај мали из друге клупе био сам ја. - Е сад, видите, децо, кад Сунце стоји овде где је сад Живко, а Земља где је Сретен и Месец овде где је овај мали, онда Сунце шаље своје зраке и обасјава и Земљу и Месец. Је ли тако? Сви ћуте, јер не могу да замисле како то Живко обасјава и чиме обасјава. Али – наставља професор – Земља, на своме путу око Сунца, у једноме тренутку нађе се између Сунца и Месеца... ето овако! – и ту нас поврста у једну линију, Живка, Сретена и мене. – И онда, као што видите, главати Сретен заклонио је овога малога и светлост Живкова не може да га обасја, те услед тога настаје помрачење Месеца. Је л` разумете? - Ја не разумем! – прогунђа Живко, из којега има сва светлост да потече. И баш та околност што му онај који светлост треба да позајми другима не разуме, разгневи професора и звизну му такав шамар који је код грешнога Живка морао изазвати праву представу помрачења, те он жмиркајући додаде брзо: - Сад разумем! И не само што је он разумео шта је то помрачење, него смо и ми сви остали тога тренутка разумели зашто се овај део географије зове физичка географија.

Још горе би било када би нам објашњавао планетни систем. - Нека изађу оне планете од прошлога часа – рекао би. Те планете били смо Живко, Сретен и ја. - Ти, Живко, као што се зна, ти си Сунце. Стани овде и тихо, мирно, окрећи се око себе. Ти ћеш се, Сретене, такође окретати око себе, а, окрећући се око себе, да трчиш и око овога Живка који представља, као што знаш, Сунце. Затим стави мене у ред. Ти си Месец. Ти ћеш се окретати најпре око себе, па, окрећући се око себе, окретаћеш се и око овога Сретена и, с њим заједно, окретаћете се око Сунца, односно око Живка. Он то нама тако објасни, па онда узме штап и стане са стране као укротитељ зверова како би нас кврцнуо по глави ако ко погреши, и онда, на његову команду, стане једно окретање и трчање да те бог сачува. Окреће се Живко у месту, окреће се грешни Сретен и око себе и око Живка, окрећем се ја око себе па око Сретена и с њим заједно оптрчавам Живка. Не направисмо ни први круг честито, а ми се сва тројица срушимо онесвешћени од вртоглавице. Најпре паднем ја као Месец, на мене се сручи Земља, а на њу Сунце. Направи се једна гомила, нити знаш ко је Месец, ко Сунце а ко Земља. Видиш само, вири једна нога Сунчева или нос Земљин или тур Месечев. А професор поносито стоји над том гомилом и док ми стењемо, он објашњава осталим ђацима планетни систем и кретање небесних тела кроз васиону. А можете мислити какву је панику тај професор произвео када нам је, полазећи са тога часа, рекао: - Идућег часа објаснићу вам шта је то вулкан! С обзиром на то што је он тако ревносно примењивао очигледну наставу, били смо озбиљно забринути ко ли ће од нас да бљује ватру идућег часа. ПРЕЂИ НА КВИЗ

БЕДЕКЕР ~ нем. ~ књига са описом неког краја или града и с назнакама о његовим знаменитостима, (туристички водич), име по немачком издавачу Бедекеру ФИЈАКЕР ~ франц. ~ кочија за изнајмљивање коју су вукли коњи, у градском превозу на улицама све до половине 20.века. ЗВИЖДАЊЕ – данас се за звук оглашавања брода обично користи израз сирена ДРУКЧЕ – другачије, друкчије РЕЧНИК “ГЕОГРАФИЈЕ” – АРХАИЗМИ И РЕЧИ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ ЗАСТАРЕЛЕ СТВАРИ

ЦРНО МОРЕ (u Старом веку познато као Pontus Exinus) је најисточнији део Средоземног мора. Пружа се између Европе и Азије. С Мраморним морем веже га пролаз Босфор, а с Азовским морем Керчки пролаз. ФАРАОНСКЕ ГРОБНИЦЕ – 1922. године археолошка експедиција Хауарда Картера открила је гробницу фараона Тутанкамона, једину потпуно очувану и неопљачкану. ЖИЛ ВЕРН – (1818-1905) Француски писац романа са фантастичном садржином. Најзначајнија дела: Пут у средиште Земље, Пут на Месец, Деца капетана Гранта, 20000 миља под морем, Пут око света за 80 дана, Пловеће острво ... РЕЧНИК “ГЕОГРАФИЈЕ” – MАЛА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

МИСИРСКЕ РАВНИ – Мисир је старо име за Египат. Данас користим појам Мисирска висораван. ЕУФРАТ И ТИГАР – две реке у Азији које заједно формирају Међуречје – Шат ел Араб, место на којем су поникле прве цивилизације. Тигар је река у Турској, дуга 1900 км, а Еуфрат, који такође извире у Турској, после 2700 км улива се у Персијски залив. ХИМАЛАЈИ - планински венац у Азији који раздваја индијски подконтинент од висоравни Тибет. На Хималајима се налази највиши планински врх на Земљи Монт Еверест. Хималаји значи „снежно боравиште“ на санскриту (од „hima“- снег и „аalaya“ – боравиште. Хималаји се пружају кроз 5 држава: Пакистан, Индију, Кину, Бутан и Непал. Отприлике 750 милиона људи живи у подручју река које извиру на Хималајима, а тај број укључује и Бангладеш. ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА део географије који проучава природне процесе који обликују Земљу и живот на њој. РЕЧНИК “ГЕОГРАФИЈЕ” – MАЛА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

КАТАСТРОФА – грч. – пропаст, несрећа АРГУМЕНАТ (АРГУМЕНТ) – лат. доказ, разлог, оправдање. АРГУМЕНТАЦИЈА – доказивање, образлагање, начин изношења и распоређивања доказа. ШВЕРЦ ~ нем. ~ кријумчарење, незаконито преношење робе преко граничног прелаза АКРОБАТА ~ грч. ~ извођач вратоломних гимнастчких подвига, најчешће у циркусу; АКРОБАТСКИ ~ пренесено: вратоломно, опасно КАТАРКА – грч. – стуб на броду на којем се разапињу једра ИМПОНОВАТИ – франц. – произвести снажан утисак, дивљење МАРКИРАНО – франц. – обележено, означено РЕЧНИК “ГЕОГРАФИЈЕ” – ВАРВАРИЗМИ

ПОЈМИТИ – схватити, разумети ОСОВИНА – права око које се врши окретање (ротација) УТРОБА – унутрашњост тела НЕПОКОЛЕБЉИВ – непопустљив, одлучан РЕЧНИК “ГЕОГРАФИЈЕ” – МОЖДА НЕКО НЕ ЗНА

ЗЕМЉА, МЕСЕЦ, СУНЦЕ -Називи небеских тела обавезно се као властите именице пишу великим почетним словом. У неким старијим издањима Нушићеве “Аутобиографије” то правило није било примењивано. УПОРЕДИ: Површину планете Земље мањи део чини земља. Данас ће сијати сунце, а то ћемо искористити да кроз затамњена стакла посматрамо кретање Сунца. За месец дана Месец ће се наћи у положају згодном за посматрање. КАКО НЕ БИ – По садашњем правопису ово је једино исправно рећи КАКО НЕ БИСМО, јер је реч о првом лицу множине аориста. РЕЧНИК “ГЕОГРАФИЈЕ” – ПРАВОПИСНИ ПОДСЕТНИК

Aутобиографија је облик биографије, књижевне врсте или жанра, који се пише у првом лицу (ich-form) јер писац пише о себи самом. Као опис личне природе, аутобиографија нема намеру да буде ни потпуно објективна (верна стварним догађајима), нити мора да обухвата читав животни век писца. Посебан облик аутобиографије су мемоари, али у њима се више пажње обраћа на податке, датуме и историјске догађаје епохе, а мање је успомена, осећања и сећања. Прво дело које се може назвати аутобиографијом су “Исповести” св.Аурелија Августина. Позната су у овој књижевној врсти и дела Бенвенута Челинија и Жан Жак Русоа. Препоручујемо за читање “Сјећања” Меше Селимовића. Треба правити разлику између аутобиографије и дела које аутор пише у првом лицу, чак и када је инспирисан личним доживљајима, каква је на пример “Башта сљезове боје” Бранка Ћопића. АУТО БИО ГРАФИЈА JE СЛОЖЕНА РЕЧ, ОД СТАРОГРЧКИХ ИЗРАЗА САМ, САМО ЖИВОТ, ЖИВОТНИ ПИШЕМ, ОПИСУЈЕМ (тако да би ова реч у “преведеном” облику могла да гласи и саможивотоописаније) НАВЕДИТЕ ШТО ВИШЕ СЛОЖЕНИЦА КОЈЕ ОВЕ РЕЧИ САДРЖЕ КАО СУФИКС ИЛИ ПРЕФИКС: аутобус, аутогол, аутомат, аутомобил, аутограм, аутор, аутономија ...биологија, биоскоп, биотоп, географија, графоскоп, графика, рапидограф, графит, фотографија ...

ПОГЛЕДАЈТЕ КРАТКИ ФИЛМ И ПОКУШАЈТЕ ДА ОБЈАСНИТЕ У КОМ ТРЕНУТКУ И ЗАШТО КОД ГЛЕДАЛАЦА ИЗАЗИВА СМЕХ. СМЕХ ИЗАЗИВА НЕОБИЧНА ПОДУДАРНОСТ ДВЕ НЕСПОЈИВЕ СТВАРИ – БЕБЕ У СТОМАКУ И АУТО ТРКА. КОНТРАСТ ИЗМЕЂУ МАЛОГ И ВЕЛИКОГ, ТИХОГ И БУЧНОГ, ДЕЧИЈЕГ И ОДРАСЛОГ. КАО КАДА БИ ДЕТЕ ОБУКЛО ОДЕЛО И СТАВИЛО БРКОВЕ. У ОВОМ ПРИМЕРУ САМА СЛИКА БЕЗ ТОНА НИЈЕ СМЕШНА. ОД ТРЕНУТКА КАДА ПОВЕЖЕМО ПОКРЕТЕ СА НЕЧИМ ДРУГИМ – СМЕХ ПОЧИЊЕ. ИЗНЕНАЂУЈУЋИ ОБРТ ЈЕ ЈЕДНА ОД КЉУЧНИХ СТВАРИ ЗА ДУХОВИТОСТ. ДУХОВИТОСТ ЈЕ УВЕК ПРОМИШЉЕНА И ЗАХТЕВА ОД ПОСМАТРАЧА ДА УВИЂА ВЕЗЕ МЕЂУ ПОЈАВАМА И ОТКРИВА ЊИХОВА ПРЕНЕСЕНА ЗНАЧЕЊА. НИЈЕ ЧУДНО ДА ЈЕ ЗА ПРИЧАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ВИЦЕВА ПОТРЕБНО И ЗНАЊА И ИСКУСТВА.

Кажу да се људи разликују и по ономе чему се смеју. Такође се може чути да је шала врло озбиљна ствар. Како разумете ову, наизглед нелогичну, изјаву Винстона Черчила, енглеског политичара? Да ли знате да направите разлику између СМЕШНОГ и ДУХОВИТОГ? СМЕШНО ДУХОВИТО појава по себи осмишљена ситуација (пасивно посматрање) (активно учешће) «смејање» «исмевање» хумор хумор и сатира Човек са великим носем ... као нож за бурек

КРАТКА ИСТОРИЈА СМЕХА Најстарији забележени виц потиче из књиге „Philogelos“(„Љубитељ смеха“) написаној у IV веку у Грчкој. Међу 265 даваних вицева је и следећи: Улази човек код берберина и овај га пита: „Како бисте желели да вас ошишам?“ „У тишини“ , одговори муштерија. У раном средњем веку улични глумци забављали су пролазнике смешним причама за време гозби и свечаности у част пролећа. Оснивач персијске вере Заратустра, филозоф и проповедник, био је, по легенди, једини човек који је дошао на свет смејући се. Леонардо да Винчи, ренесансни сликар и научник, бавио се и записивањем вицева јер је сматрао да га они чине занимљивијим у друштву мецена (добротвора). Први циркуси у којима кловнови слични данашњим причају смешне приче појавили су се у Енглеској у 18.веку. Почетком 20.века је чувени бечки психоаналитичар Сигмунд Фројд открио да је смех својеврсни „вентил“ који нас ослобађа напетости. Иначе, и лекари се слажу да смех опушта мишиће и смањује осећај бола. Књижевна критика се данас бави вицевима као књижевном, и даље више усменом, формом која у себи садржи логичко размишљање, смисао за приповедање, осећај за ритмичност казивања, стилске фигуре ... Вицеви нас засмејавају јер имају неко духовито и изненађујуће разрешење: „Докторе, зуби су ми жути. Шта да радим?“ „Ставите тамносмеђу кравату!“

СЕДАМ МАЊЕ ПОЗНАТИХ СТВАРИ О СМЕХУ 1. Смех је низ гласова, сачињен првенствено од самогласника, налик на ноте, који се понављају сваке пете секунде. У њиховом извођењу, поред гласних жица, што трепере под силином ваздуха који излази из плућа брзином од 80 километара на час, учествује и 15 мишића лица. 2. Мала деца смеју се у просеку 300 пута на дан, а одрасли свега 17 пута. (извор: Ричард Висман, професор психологије на Универзитету у Хертфордширу) 3. Смисао за хумор и потреба за смехом нису исти код свих народа. Најсмешљивији народ су Јевреји, а најозбиљнији су Јапанци. (извор: професор Кристи Дејвис са Ридинг универзитета) 4. Смех који подсећа на гакање или кокодакање најчешће је особина људи који желе да буду у средишту пажње. Пригушено смејање указује на склоност ка надмоћности, а грлени смех на незрелост, чак и неосећајност. Дубок смех обично има особа достојна поверења и показатељ је пријатељског расположења. Тих смех одликује љубазне особе пуне самоконтроле, а сасвим супротне особине показују они који се пригушено кикоћу. (извор: Др Лесли Харбиџ, Универзитет Абердин у Шкотској) 5. Каже се да је смех „заразан“, али професор Роберт Провин у књизи „Смех, научно истраживање“ описао је необичну заразу смехом која се 1962. године проширила у неким местима у Танзанији. „Епицентар“ је била једна сеоска школа у којој су се деца непрестано смејала, да би се „епидемија“ проширила на још 14 школа у околини. Настава је чак била обустављена. 6. Социјални положај и пол такође на неки начин утичу на смех. На основу истраживања социолошкиње Роуз Козер са Стејт универзитета у Њујорку, образованији се више смеју, а смех жена је двоструко гласнији од мушког смејања. Мушкарци више воле непристојне вицеве, а жене оне који су засновани на игри речи. 7. ХУМОР (латински: humor ~ влажност, течност, сок) У европске језике та реч је продрла са медицинском терминологијом. Наиме, средњовековна и ренесансна учења објашњавала су различите темпераменте људи као мешавину течности у телу, главних „хумора“: крви, слузи и жучи. Добар, односно лош хумор означавао је добар, односно лош однос течности у телу, што се испољавало кроз различито расположење.

РЕКЛИ СУ О СМЕХУ И ХУМОРУ Изгубљен је онај дан који се проведе без смеха. (Чарли Чаплин, амерички глумац и редитељ, 1889~1977) Човек не убија гневом, већ смехом. (Фридрих Ниче, немачки филозоф, 1844~1900) Ko се смеје, не може да виче. (Николо Томазео, италијански књижевник, 1802~1874) Шта је смешно? Све, а најсмешније је ово питање. (Антун Густав Матош, хрватски песник, 1873~1914) Смех је једна од најозбиљнијих ствари. (Вилхем Рабе, немачки приповедач, 1831~1910) Хумор је најдемократскија од свих људских навика. (Карел Чапек, чешки писац, 1890~1938) Деца воле смешне речи/ као што су пападаћи/ као што су сумарени, као што су, као што су... (Душан Радовић, српски писац, 1922~1984) Ја знам само један хумор, један једини, онај који изазивајући смех на уснама ублажава суровост живота Разглавио сам вилице смејући се, јер толико је смешнога међу људима и у животу људи. Све што сам више упознавао живот, што сам ближе упознавао људе, све сам се слађе смејао. – Бранислав Нушић Дан без смеха – изгубљен дан. Весело срце кудељу преде. Што је сунце за земљу то је радост за човека. Српске народне пословице Хумор је фина и префина уметничка суштина. Хумор је бирана, даровита и духовита реч јакога и свестранога човека. Исидора Секулић, српска списатељица и есејиста, 1877-1958 Дакле – живео хумор, он – неустрашиви човек. Евгениј Јевтушенко, руски писац ,1884-1937

Објашњава учитељица да се сваке године у земљи потроши 12 килограма тоалет папира по глави становника. Перица диже руку. Шта није јасно, Перице? Ма, не разумем што по глави?! Дошао Перица у школу и види да имају нови чивилук на коме пише ИСКЉУЧИВО ЗА НАСТАВНИКЕ. Њему је то било чудно, па је додао МОГУ ДА СЕ ОБЕСЕ И КАПУТИ. «Где вас боли?» - пита доктор пацијента. «И овде и код куће» ................................................................................................................................. Зашто су три прасета побегла од куће? Јер су им родитељи свиње. Хоћете ли сок у конзерви? Не, хвала, овде ћу! ................................................................................................................................... Знаш ли шта је банана?Не. А шљива? Како не бих знао! Е, банана није ни налик на шљиву! .................................................................................................................................... Питање: Како се другачије каже ИЗВИНИТЕ, МОЛИМ ВАС, ДА ЛИ БИСТЕ БИЛИ ТОЛИКО ЉУБАЗНИ ДА ПОНОВИТЕ ПОСЛЕДЊУ РЕЧЕНИЦУ. НИСАМ СИГУРАН ДА САМ ВАС БАШ НАЈБОЉЕ РАЗУМЕО? Одговор: А?! ..................................................................................................................................... Докторе, боли ме цело тело. Кад пипнем главу – боли, кад дотакнем желудац – боли, пипнем ногу – и она боли!Доктор га прегледа и каже: “Вама је сломљен прст” ..................................................................................................................................... - Мама, - пита девојчица – да ли је и чика полицајац некад био беба? - Јесте, чедо мамино. Јао, што бих волела да видим бебу полицајца! Играли слонови и мишеви фудбал. На крају утакмице слонови се извињавају што су били мало грубљи, а миш капитен ће: «Нема везе, и ми смо крљали!» ПОВЕЖИ ВИЦ СА ГЛАВНИМ ОБЛИКОМ ИЗВОРА КОМИКЕ И ИЛУСТУЈ ГА ПРИМЕРОМ ИЗ ОДЛОМКА “АУТОБИОГРАФИЈЕ” НЕСПОРАЗУМ ЗБОГ ХОМОНИМИЈЕ КОНТРАСТ ДВОСМИСЛЕНОСТ ПАРАДОКС БАНАЛИЗАЦИЈА (УПРОШЋАВАЊЕ) НЕОЧЕКИВАНИ ОБРТ

ИСМЕВАЊЕ (На самом почетку писац износи мане уџбеника за географију, јер нема «ничег корисног» као што су упутства о хотелима за шверц ИРОНИЈА (Каже се једно, а мисли друго. На пример, професор објашњава како је нешто «корисно знање», а заправо је досадно «откривање топле воде» - «река тече од извора до ушћа...) Иронија је стилска фигура у којој се речима даје супротан смисао од онога који оне имају у основном значењу (на пример – Он је “јунак”; Да, ви сте га “усрећили”; Ви сте то “добро знали”) Иронија је средство поруге основни вид казивања у сатири, где понекад због своје јеткости и пакости прелази у САРКАЗАМ – сурово исмевање које често не прати смех. Иронија се у говору наглашава интонацијом, а у тексту наводницима.

ХИПЕРБОЛА (ПРЕТЕРИВАЊЕ) Присутна је у готово свакој духовитој појави, а представља стилску фигуру у којој се предмети, појаве, радње, мисли, особине пореде са претераним сличним појавама. Са којом стилском фигуром је удружена хипербола у примеру да се Земља “врти као луда, премећући се акробатски на све могуће начине”?

ИЗНЕНАДНИ ОБРТ – Миланови одговори о диму и звиждању лађе изненађују професора, на исти начин као дечији одговори у књизи Б.Нешића «Оловка пише срцем» - Што река има у нашем селу, а море ЈОШ НИСУ НАПРАВИЛИ(очекивано је да дете каже «а море НЕМА») Што мед стоји високо у шпајзу, а лепак стоји ГДЕ ХОЋЕШ. (очекивано је да дете каже «а лепак НИСКО») ПАРАДОКС долази од грке речи “необичан, неочекиван”. То је противуречност противна логици, али често са комичним ефектом – Не бојим се, али ме је страх; Секира без дршке којој недостаје сечиво. Када деца треба да замисле лађу која се још увек не види, реч је о парадоксу. МЕХАНИЗАЦИЈА РАДЊЕ – Уобичајени изрази и понашање у ситуацијама које нису уобичајени изазивају смех. Учитељ је навикао да каже “Е, врло добро!”, па га ни одговор деце да никад нису видели море не ремети у замишљеној причи.

ЗАМЕНА У ПОРЕЂЕЊУ Пут око света (просторно путовање) замењује се школовањем («животни пут») Пример из филма «Форест Гамп»: ПРЕДСЕДНИК: Војниче, где си рањен? (у смислу у којој бици) ФОРЕСТ: У задњицу, господине! (у смислу места на телу) ПРЕДСЕДНИК: Баш бих то волео да видим. (у значењу – То мора да је било узбудљиво) ФОРЕСТ (показује му место) (Буквално схвата коментар) ЗАБУНА која изазива комику због речи истог облика, а различитог значења (ХОМОНИМА) или због истих фраза и граматичких облика присутна је у примеру да се каже и “време иде, пролази, тече, цури”, али када се каже “човек иде, пролази, тече, цури “ то постаје смешно. На том принципу почива једна занимљива стилска фигура која се зове ЗЕУГМА. Шта је необично у реченици “Волим да једем кекс са чоколадом, задовољством и другарима"

ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – Обрнуто од механизације, то јест оживљавање неживог. Сетите се: «Тужна земља и то трпи, Лазар Мачак да је крпи» из романа Б.Ћопића «Орлови рано лете» МЕШАЊЕ БАНАЛНОГ И УЗВИШЕНОГ (о небеским телима се говори као о обичним стварима. На пример – писац који пише «Оду сарми» или говорник који у најдраматичнијем моменту кине) Сетите се песме из Магарећих година Б.Ћопића: «Време тече, живот је кратак/ гуска се пече, држ` се за батак»

МЕХАНИЗАЦИЈА ЖИВОТА – претварање човека у ствар, вољне кретње у механичку (Сретенова глава постаје глобус) ЖАРГОНСКИ ИЗРАЗ – “пустити у саобраћај” само појачава утисак да је биће ствар Сретен се пореди са глобусом. На основу чега? Велика глава («ћелави глобус») Пронађите предмете са којима се може упоредити: МРШАВИ ЧОВЕК ВИСОК ЧОВЕК ДЕБЕЛИ ЧОВЕК Покушајте да откријете сличности у поређењима Сретенове главе са географским појмовима: Врх главе – Северни пол Коса – прашума Чело – висораван Нос – Хималаји Место изнад уста – ушће река КАРИКАТУРА – издвајање карактерних црта који мане чине духовитим. “А ваља знати да је наш професор географије имао доста тешку руку и да се врло радо њоме служио...” Стилска фигура којом се умањује право значење речи, па се на пример, уместо лажовом неко назове “оним који вешто заобилази истину” зове се ЛИТОТА. На сличан начин бежање из школе у «Хајдуцима» се представља добронамерније него да се «хајдуцима» држе поуке. Лик учитеља Паприке из романа «Орлови рано лете» је искарикиран да би се избегла тешка суштина да је заправо реч о човеку који је алкохоличар и који злоставља децу. (чивилук, вешалица) (бандера) (буре) Положај темена и пустош Густа, “зарасла” коса као растиње Равно, “зараван на глави” Најистуренији део лица Слине теку као реке

Шта можете рећи о начину на који професор говори? Да ли је његово објашњење једноставно? Претерано прецизно објашњење такође може бити смешно. Као у вицу о паковању слона и жирафе: Како ћеш у три потеза да ставиш слона у фрижидер? (Отвориш фрижидер, Ставиш слона,Затвориш фрижидер) А како ћеш у фрижидер да ставиш жирафу у четири потеза? (Отвориш фрижидер, Извадиш слона,Ставиш жирафу, Затвориш фрижидер) “Иако си ти иначе, Живко, прави магарац, у овој прилици представљаћеш Сунце” – Реч је о стилској фигури која се зове КОНТРАСТ и представља врсту поређења по супротности чиме се истичу оба члана поређења, као што у сликарству контрастне боје или црна и бела наглашавају. Довођење удаљених појмова у везу изазива смех, као у изразу “бог и шеширџија”, али и они садрже скривену везу у изразу “под капом небеском”. Како разумете да ђаци не разумеју да Живко треба да обасјава? Како схватате објашњење да је реч о «физичкој географији»? Реч “обасјавати” може се схватити и метафорично, као када се за неког ко зна каже да је сјајан, да има блиставо знање, да сија... Уосталом и реч просвета долази од речи светлост. Израз “физички” се у географији односи на питања о рељефу, клими, положају Земље у космосу – о природи Земље, али се исти израз користи и у фразама “физички рад” (упореди са “физикалац”) и “физичко кажњавање и обрачунавање”. МЕТАФОРА – “Нека изађу оне планете од прошлога часа” – Метафором се једна реч употребљава уместо друге, заменом по сличности. Направи од ове метафоре поређење. Зашто то није смешно?

Погледај пример како је Нушић вешт у хумористичком приказивању гужве и упореди га са “окретањем планета”. Које глаголске облике писац користи? Каква су поређења? Којим изразима (узвицима, фразама, понављањем) се наглашава хаотичност? Какав је ритам приповедања (интерпункција, паузе, везници)? Леле, кад се сад заталаса гомила и настаде једна јурњава! Цео вашар кликну као у један глас: «Аванти, ђенерале!» Џукела јури као пома`нитала, генерал полегао по њој и стегао је око врата; свет напустио све, и посао и еспап, па полетео да гледа чудо и тиска се и довикује: «Аванти, ђенерале!»... Отргли се коњи, па лете по вашару, те још већи страх задају; једно магаре, као да му је ко то наручио, ушло међу грнчарију, па се разобадало и чифтетима лупа ону грнчарију, лонце и тестије, као да је под надницу погођено да све поломи, а однекуд наишле и преплашене краве, па упале у гомилу бостана, диња и лубеница, и почеле да набадају лубенице на рогове. И, уопште, направио се такав један лом и дрека и писка као да је наступио смак света.» Бранислав Нушић, «Хајдуци», Нолит/Просвета/ЗУНС, Београд, 1979., стр. 32-33 ЈЕЗИК – ВЕРБАЛНА КОМИКА je за Нушића веома важна и састоји се у избору речи и прилагођености говора карактеру лика. СИТУАЦИОНА КОМИКА (постављање необичне ситуације која је реална, али не и уобичајена) КОМБИНОВАНИ ИЗВОР КОМИКЕ ЈЕ ИПАК НАЈЧЕШЋИ. Избаците последњу реченицу. Да ли би и без ње крај био духовит? Стилска фигура којом се од читаоца очекује да наслути замисао писца зове се АЛУЗИЈА. Ако сада наставник пита неког од вас “Колико још има до краја часа?” то је алузија за ...

АНРИ БЕРГСОН: «О СМЕХУ» О КОМИЧНОМ УОПШТЕ Нема комичног изван онога што је чисто људско. Један пејзаж може бити леп, дражестан, диван, безначајан или ружан; али он неће никада бити смешан. Наслов једне драме може да буде само лично име(Хамлет, Отело). Напротив, многе комедије имају општа имена (Тврдица, Љубоморко, Избирачица) КОМИКА СИТУАЦИЈЕ И КОМИКА РЕЧИ Кад комесар бане на позорницу, одмах га ударе штапом по глави, као да тако треба да буде, и он падне. Он се подигне, обори га други ударац. Иста кривица, иста казна. По једноличном ритму опруге која се стеже и отпушта, комесар се руши и диже, док се смех гледалишта стално појачава.

КОМИКА ФОРМИ Може постати смешна свака наказа коју би добро саздана особа могла вештачки да изведе. Уметност карикатуристе састоји се у томе да запази тај покрет који је каткад неприметан и да га открије свачијим очима повећавајући га. Без сумње, карикатура претерује; па ипак, врло јој је слаба дефиниција кад јој се као циљ означује претеривање, јер има карикатура које тачније погађају него портрети.

КОМИКА ПОКРЕТА Држање, гестови и покрети људског тела смешни су тачно у толикој мери уколико нас то тело подсећа на просту механику. Али гле: чини ми се да се понеки покрет руке или главе, увек исти, периодично враћа. Ако га приметим, ако је он сам довољан да ме растресе, ако га очекујем у пролазу и ако дође кад га очекујем, нехотице ћу се смејати. Зашто? Зато јер сада имам пред собом механику која делује аутоматски. То више није живот, то је аутоматизам настањен у животу и који подражава живот. То је комика. ...људи који између себе личе један на другог, и који иду, долазе, играју, скачу заједно, заузимајући у исто време једнако држање и гестикулишући на исти начин...као лутке. Чини нам се да невидљиви конци везују руке о ноге, ноге о ноге, сваки мишић једное физиономије са одговарајућим мишићем друге: сталност подударања чини да се мекоћа облика учвршћује пред нашим очима и да се све претвара у крути механизам. Смех ће се објашњавати изненађењем, контрастом итд... Одакле птиче смешност неког црвеног носа?... Црно лице било би дакле за нашу машту лице замазано мастилом, и доследно томе црвен нос може бити само онај преко кога је превучен слој руменила. Дакле прерушавање је препустило нешто од своје моћи случајевима где нема прерушавања... Смејемо се напола остриженом псу, цвећњаку са вештачки обојеним цвећем... Тражите разлог, видећете да се увек мисли на неку маскараду.

Да би једна церемонија постала смешна, довољно је да се наша пажња концентрише на оно што је у њој церемонијално и да занемаримо њену материју (суштину, прим А.М)...Неколико путника се са великом муком спасавало на једном чамцу. Цариници, који су им храбро притекли у помоћ, прво су их питали „имају ли нешто да пријаве“. По чему је смешна ова реченица из једног надгробног говора, коју цитира неки немачки филозоф: „Био је честит и дебељушкаст“? Увек по томе што је наша пажња скренута са душе на тело. То може бити и говорник чије најлепше пасаже прекида зубобоља. Скоро увек у ритму речи садржана је нека физичка особина која је одређена да допуни професионалну смешност. Господин Перишон, у часу кад се пење у вагон, хоће да провери није ли заборавио неки од својих пакета: „Четири, пет, шест, моја жена седам, моја кћи осам, ја девет“.

„ГРУДВА СНЕГА: Ево, на пример, једног посетиоца који јурећи уђе у салон; он гурне једну госпођу, која проспе шољу чаја на једног господина, који опет посрне и удари о прозор, прозор падне на главу једног стражара на улици који онда узбуни целу полицију итд. Смех долази од неког очекивања које се нагло расплине у ништа ~ Кант Нека ситуација је увек комична кад истовремено пипада двама потпуно независним низовима догађаја, и кад јој се могу дати у исто време два потпуно различита смисла. Комичан ефекат постижемо кад се претварамо да неки израз схватамо дословно, а био је употребљен фигуративно. Комични ефекат постићи ћемо ако природни израз једне мисли пренесемо у други тон... Може ли се свечани тон пренети у обични? Добићемо пародију. „Небо прелази из црног у црвено, слично јастогу који се кува“... Истаћи оно што би требало да буде, претварајући се да је то управо оно што постоји: у томе се састоји ИРОНИЈА Потанко описивати оно што јесте, правећи се да верујемо као да би баш тако и требало да буде: тако често поступа ХУМОР Иронија је говорничке природе, док хумор има нечег научничког. Хумор воли конкретне изразе, техничке појединости, прецизне чињенице. Извесна занимања имају свој технички речник: колико би се само смешних ефеката постигло преношењем мисли из свакодневног живота у тај професионални језик! („Ваше поштовано писмо од 3.текућег“)

ТРЕЋИ ДЕО ~ КОМИКА КАРАКТЕРА Личности из стварног живота неће нас никада насмејати ако нисмо у стању да на оно што раде гледамо као представу из своје ложе

ЗАВРШНА МИСАО Валови се сударају, одбијају се једни од других, траже своју равнотежу. Бела пена, лака и весела, прати њихове несталне обрисе. Понекад вал у бежању оставља мало те пене на песку жала. Дете које се ту у близини игра захвати је шаком, и чуди се, одмах после тога, што му је на шаци остало само неколико капљица воде, која је још сланија и горча од воде вала који ју је донео. Смех се рађа као и та пена. Он на површини живота означава површинске побуне. Зачас оцрта покретљиви облик тих поремећаја. И он је нека врста пене на бази соли. Као и пена, и он се блиста. То је веселост. Анри Бергсон, О смеху, Вега медиа, Нови Сад, 2004. Анри Бергсон (1859~1941), француски филозоф, добитник Нобелове награде за књижевност 1927.године ПРЕЂИ НА КВИЗ

Дечак са школском торбом – снимио М. Димитријевић 1880.године БЕОГРАД У ВРЕМЕ КАДА ЈЕ НУШИЋ БИО ОСНОВАЦ (1871-1879) Устројенијем јавног училиштног наставленија» предвиђено је да нормалне (основне) школе у селу трају 3, а у варошима 4 разреда, сваки разред једну годину са два полугодишта, на крају сваког полугодишта полаже се јавни испит, а настава почиње 1.септембра и завршава се 30.јуна. У градовима су деца могла да се уписују са навршених 6, а у селу са навршених 7 година. Дозвоњено је у селима и варошицама да девојчице похађају наставу заједно са дечацима, а у граду је то искључено. У сеоским школама учили су се предмети: наука хришћанска, читање српско и словенско, писање по прегледалици, рачун, општа знања сваком Србину нужна, географија и пјеније. Градска деца су још изучавала српску граматику, отечествену историју и практично обучавање у сачињању писама и «други за грађански живот нужни састава». 1864.године, исте године када се Бранислав Нушић родио, у Београду је радило шест женских, троразредних (трогодишњих), «девојачких» основних школа и шест мушких које су биле четворогодишње. У Нушићевом детињству постојале су многе занатлије којих данас нема или се другачије зову: ћурчија, берберин, типограф, тишлер... Од 1869. до 1874.године Народна библиотека Србије под управом Стојана Новаковића доживљава процват. Гимназија је трајала 6 разреда и имала је за циљ «припрему ученика за слушање виших наука». 1873. уводи се 7.разред гимназије, што је важило и за ученика Нушића. 1878.године је динар, уведен 1868.године, вредео колико и француски франак. Исте године у целом Београду ради само 36 лекара. 1872.године отворена је Кнез Михаилова улица, најпознатије београдско шеталиште. Нушић ће улицу са својим именом добити 1946.године, а та улица која и данас постоји, раније се звала Скопљанска и Пашићева. Београд добија водовод тек 1892.године. Људи су се водом до тада снабдевали са јавних бунара и чесми. Исте године улицама је кренуо и први трамвај. На прву биоскопску представу чекало се до 1896.године (мада је то непуних годину дана о прве светске пројекције браће Лимијер у Паризу). Нушић у то време има 32 године. Из књиге Миленка Тодоровића «Београд кога више нема», Политикин забавник Једно сеоско одељење са својим учитељем

КРАТАК ПРЕГЛЕД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ДОГАЂАЈА С КРАЈА 19. И ПОЧЕТКА 20.ВЕКА У СВЕТУ 1858 – Дарвинова теорија еволуције 1750 – 1870 – Период романтизма у уметности, који ће сменити реализам (правац коме је и Нушић припадао) 1864 – 1871 – Уједињење Немачке 1865 – 1869 – Лав Николајевич Толстој пише “Рат и мир” 1865 – Прво ограничење брзине за аутомобиле (погледај анегдоту о Нушићевој вожњи), рађање генетике, откриће антисептика 1866 – Сименс открива динамо – уређај за претварање механичке енергије у електричну, Достојевски објављује роман “Злочин и казна” 1867 – Формирање Аустроугарске монархије, Русија продаје Аљаску САД, Алфред Нобел патентира динамит 1868 – откриће хелијума и проналазак писаће машине 1869 – Мендељејев објављује периодни систем елемената, почињу први покрети за женска права 1870 – Шлиман открива зидине Троје 1871 – Верди компонује “Аиду”, Париска комуна 1872 – Први национални парк Јелоустон у САД

КРАТАК ПРЕГЛЕД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ДОГАЂАЈА С КРАЈА 19. И ПОЧЕТКА 20.ВЕКА У СВЕТУ 1873 – Нови спорт: тенис 1874 – Импресионизам као правац у уметности 1876 – Први телефон 1877 – Едисон патентира фонограф – претечу грамофона 1879 – Прва јавна електрична расвета 1886 – Проналазак акумулатора 1888 – Теслини трансформатори наизменичне струје, Данлопове пнеуматске гуме, Кодакова камера 1891 – нови спорт: кошарка 1893 – откривен аспирин и дизел мотор 1895 – прва филмска пројекција и рендген 1896 – прве модерне Олимпијске игре и проналазак бежичног телеграфа (погледај анегдоту о Нушићу и телеграфу) 1900 – Џез у Америци, откриће крвних група 1901 – Радио веза и почетак 20.век На први телевизор чекало се до 1923.године 1938.године, исте године када Нушић умире, Конрад Зусе патентира први компјутер који је радио на бинарном принципу, као и данашњи.

Ово је уметничка представа страха од “краја света” који су имали морнари пре Колумбових и Магеланових путовања. Нушић се служи поступком обрнутим хиперболи када овакав приказ замењује изразом “пљуцкање у ништа”.

ТЕЛУРИЈУМ – наставно средство којим се на савременији начин ученицима дочарава кретање планета и “небеске појаве”, пример ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ Мастионица и прибор за писање у Нушићево време Кажњавање ученика шибом, графика из 19.века РАЗЛОЗИ ЗА 1. БИЛО ЈЕ ВИШЕ ДЕЦЕ У ПОРОДИЦИ 2. ДЕЦА СУ СЕ ВИШЕ ИГРАЛА 3. УЧИТЕЉИ И НАСТАВНИЦИ БИЛИ СУ ПОШТОВАНИ 4. ДЕЦА СУ ВИШЕ ВРЕМЕНА ПРОВОДИЛА НАПОЉУ 5. ВИШЕ СУ СЕ ЧИТАЛЕ КЊИГЕ 6. ТОРБЕ СУ БИЛЕ ЛАКШЕ И НАЈЧЕШЋЕ СЕ УМЕСТО У СВЕСКЕ ПИСАЛО КРЕДОМ ПО ТАБЛИЦИ. РАЗЛОЗИ ПРОТИВ 1. ЖИВЕЛО СЕ СИРОМАШНИЈЕ 2. ШКОЛЕ СУ БИЛЕ ПОДЕЉЕНЕ НА МУШКЕ И ЖЕНСКЕ 3. У ШКОЛАМА ЈЕ БИЛО ДОЗВОЉЕНО ФИЗИЧКО КАЖЊАВАЊЕ ДЕЦЕ 4. НИЈЕ БИЛО СТРУЈЕ, ТЕЛЕФОНА, ТЕЛЕВИЗИЈЕ, КОМПЈУТЕРА ... 5. ТЕЖЕ СЕ ДО КЊИГА ДОЛАЗИЛО, ИНФОРМАЦИЈА ЈЕ БИЛО МАЊЕ 6. ЗАХВАЉУЈУЋИ СВЕСКАМА (ДИСКЕТАМА, ДИСКОВИМА) ЗНАЊЕ ЈЕ УВЕК ДОСТУПНО И НЕ МОРА СЕ СВЕ ИСТОГ ТРЕНУТКА ПАМТИТИ (И ЗАБОРАВЉАТИ) ДА ЛИ БИСТЕ ВОЛЕЛИ ДА БУДЕТЕ ЂАК У 19.ВЕКУ?

Овако је изгледала учионица у време када је Нушић био ђак. Детаљније се о томе можеш информисати на сајту http://www.pedagoskimuzej.org.yu

Споменик Нушићу поред Народног позоришта у Београду Нушићев гроб на Новом београдском гробљу Нушић мртав! Та два појма не слажу се никако. Та он је целога века терао шалу са свима и са свачим. Можда је и ово једна од његових шала. Кажите лекарима нека га прегледају боље. Можда се ипак варају” Ана Паранос, 1938

КРИТИКА О НУШИЋУ „Нушићева „Аутобиографија“ зрачи ведрином и сјајем хумора. Просијавају у њој и крупне истине о друштву, утолико верније и убедљивије јер избијају непосредно и спонтано из самог живота. Његова аутобиографија је у великој мери и духовита биографија средине у којој је живео“ „...Многи су у његовој веселој, распеваној шали и смеху аутобиографије видели своје детињство и своју младост, школовање и средину у којој су расли“ Велибор Глигорић „Он је путописац, приповедач, хуморист и драматичар, а радио је и као новинар и писао хронике и подлистке“ Богдан Поповић, приликом пријема Нушића у чланство Академије наука Растом је мали. Испод осредњег. Мршав. У леђима мало повијен. Ход му је равномеран и не ужурбан. Гледа више испред себе него око себе, па ипак види онога коме хоће да се јави, не деси му се да не отпоздрави. Кад пролази улицом, не пролази као обични људи који иду мимо нас, а ми их и не запажамо, само региструјемо њихове силуете; редак је, сасвим редак човек који се неће за њим окренути и оном до себе рећи „Нушић“. Милан Ђоковић, „Бранислав Нушић, Нолит, Београд, 1964, стр.61

Нушић је рођен у Београду као Алкибијад Нуша у цинцаринској породици Ђорђа и Љубице Нуше. Његов отац је био угледни трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије. Преселио се у Београд, где је матурирао.Кад је напунио 18 година,законски је променио своје име у Бранислав Нушић. Дипломирао је на правном факултету у Београду 1884. године. Током студија је провео годину дана у Грацу. Нушић се борио у Српско-бугарском рату 1885. године, који га је затекао на служењу редовног војног рока. Након рата је објавио контроверзну песму Два раба у Дневном листу, због које је осуђен на две године робије. Песма је исмевала српску монархију, а посебно краља Милана.

Државну службу Нушић је добио 1889. године. Као званичник Министарства спољњих послова, постављен је за писара конзулата у Битољу, где се и оженио 1893. године. На југу Србије и у Македонији провео је целу деценију. Његова последња служба у том периоду било је место вицеконзула у Приштини. Године 1900. Нушић је постављен за секретара Министарства просвете, а убрзо после тога постао је драматург Народног позоришта у Београду. 1904. године постављен је за управника Српског народног позоришта у Новом Саду. 1905. године, напустио је ову функцију и преселио се у Београд, где се бавио новинарством.Писао је под псеудонимом "Бен Акиба". Вратио се 1912. године у Битољ као државни службеник, а 1913. године основао је позориште у Скопљу, где је живео до 1915. Напустио је земљу са војском током Првог светског рата и боравио је у Италији, Швајцарској и Француској до краја рата.

После рата, Нушић је постављен за првог управника Уметничког одсека министарства за просвету. На овој позицији је остао до 1923. године. После тога је постао управник Народног позоришта у Сарајеву, да би се 1927. године вратио у Београд. Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 10. фебруара 1933. Бранислав Нушић је био плодан писац, познат по свом упечатљивом хумору. Писао је о људима и њиховој, често духовитој, природи. Нушићева најпознатија дела укључују:

Књижевна дела Драме Госпођа министарка Народни посланик Ожалошћена породица Покојник Др Мистер Долар Сумњиво лице Романи Аутобиографија Општинско дете (у Сарајеву издато као Općinsko dijete) Хајдуци Приповетке Политички противник Посмртно слово Класа

DVA RABA Zatutwaшe sa чetiri zvona Povrveшe kite i mundiri Povrveшe perjanice bojne, Povrveшe bezbrojni шeшiri.   Svi majori debeli i suvi Oficiri cela kita sjajna Pukovnici, s orlom i bez orla I joш neko, ali to je tajna.   Potmulo su udarala зvona, Udarala зvona iz buџaka, A i шto bi da se чini џeva Kad je pratњa srpskoga junaka.   Srpska deco шto mnoжiti znate Iz ovoga pouku imate: U Srbiji prilike su take Babe slave, preziru junake Zato i vi ne muчite se џabe Srpska deco postanite babe.

BRANISLAV NUШIЋ U ZATVORU Jedna pesma objavљena u „Novom beogradskom dnevniku" 1887. godine je њenom autoru Branislavu Nuшiћu donela dve godine robije. Taчno trideset godina posle чuvenih sudskih procesa Floberu i Bodleru i jedan naш pisac osuђen je zbog svog kњiжevnog dela. Inspiracija za ovu pesmu bila su dva pogreba. Sahrana majke pukovnika Dragutina Franasoviћa i pokop majora Mihaila Kataniћa. Dva pogreba, u razmaku od nekoliko dana, ustalasala su beogradsku чarшiju. Na prvom su bili kraљ Milan i cela vlada, a na drugom ceo Beograd, ali bez kraљa i vlade. Mnogi su шapatom i glasno kritikovali kraљa Milana i чlanove vlade, jer zasluge majora Kataniћa su bile dobro poznate celoj Srbiji. Ovaj hrabri ratnik je u ratu od 1877-1878. dobio mnogo srpskih odlikovaњa i ruski Orden Svetog Stanislavа treћeg reda. Njegovoj srчanosti i neustraшivosti divili su se чak i neprijateљi. Posle poraza na Neшkovom visu, raњen i nemoћan, pao je u ruke neprijateљa. Ali i oni su cenili heroja, te je u zarobљeniшtvu proizveden u чin peшadijskog majora. Majoru Kataniћu su se mnogi divili i poшtovali ga, zato su svi i bili ogorчeni nemarnim omalovaжavajuћim ponaшaњem kraљa Milana i ministara. A Nuшiћ je napisao veћ pomenutu pesmu „Dva raba" i objavio je u „Novom beogradskom dnevniku".  Pesma je izazvala senzaciju i smeh u beogradskoj чarшiji. Izdaњe „Dnevnika" je bilo razgrabљeno. Чitali su ga grupno za kafanskim stolovima, po troje-чetvoro na uglovima ulica, u redakciji opozicionih i vladinih novina. Sve шto je bilo pismeno u tadaшњem Beogradu smejalo se Nuшiћevim stihovima. Samo њihovom autoru mladom piscu-poчetniku nije bilo do smeha. Kraљ Milan je bio uvreђen i Nuшiћ je optuжen „za uvredu њegovog veliчanstva".    

BRANISLAV NUШIЋ U ZATVORU Prvostepeni sud, pod predsedniшtvom sudije Hristiћa, osudio je mladog pisca na dva meseca zatvora. Kraљ Milan je чuo za presudu, nezadovoљan i љut, traжio je veћu i rigoroznu kaznu. Sudstvo je oduvek bilo nezavisno pa je sudija bio prinuђen da kaznu povisi na dve godine robije. Nuшiћa su uhapsili i poslali u poжarevaчki zatvor. Tu poчiњe њegova dvogodiшњa avantura, koja se zavrшila kako piscu i priliчi - kњiжevnim delom. Naime, Nuшiћ je u zatvoru napisao svoju poznatu komediju „Protekcija“. Uslovi u kojima je u zatvoru жiveo bili su veoma teшki, ali њegov vedar duh je u svemu nalazio smeшnu stranu. Smestili su ga u samicu i stavili pod strogi nadzor. Naш veliki komediograf шetao se u zatvorskom dvoriшtu zajedno sa ubicama, lopovima, kockarima. Bila je to izvrsna шkola za jednog pisca. A posle ovih шetњi dobija kao jedinu lektiru „Bibliju“ чije je stranice tako dobro prouчio, kako je kasnije priчao, da je bio sposoban da drжi crkvene propovedi. Upravnik zatvora bio je po zlu чuveni Ilija Vlah. Proчitavši Nuшiћevu presudu reшio je da mladog buntovnika dovede u red: zabranio mu je da piшe, da loжi peћ u samici, da чita kњige i novine. Nuшiћ je priчao da je po ceo dan mleo kafu, kuvao je, pravio cigarete i krpio svoj stari kaput. I tako su mu izolovanom od sveta tekli beskrajni, prazni tamniчki dani. Жeleo je da ih ispuni pisaњem, ali je strogi i brkati Ilija Vlah bio neumoљiv. Ipak, posle abdikcije kraљa Milana, Nuшiћ je pokuшao da dobije boљe uslove. Otiшao je kod upravnika zatvora i zamolio ga za dozvolu da povremeno piшe. „Boљe je za tebe , mladiћu, da ne piшeш. Pisaњe te je i dovelo u apsu. Da si bi nepismen ti bi danas bio vaљan чovek i ugledni graђanin, a ovako se kao kockar vuчeш po apsanama" - savetovao ga je Ilija Vlah.

BRANISLAV NUШIЋ U ZATVORU Posle ovako „mudrog" saveta, Nuшiћ je reшio da nasamari upravnika. Њegova roђaka Marina, nekada udata za њegovog ujaka, sada je bila u braku sa ministrom pravde Gigom Gerшiћem, чувеним професором. Znajuћi da upravnik чita туђу poшtu, pisac je reшio da napiшe pismo ministru Gerшiћu, i mada mu ministar nije bio roђak, oslovio ga je sa „dragi ujaчe". A celo pismo je izgledalo ovako: „Dragi ujaчe, imali ste pravo da se љutite na mene шto vam se do sada nisam javio, ali vas nisam hteo da uznemiravan. Znam da vas interesuje kako se oseћam ovde.. Ne mogu reћi da mi je ugodno kao kod svoje kuћe. Ali ne mogu da se poжalim. Jedino me ubija dosada od dugog vremena. Kada bi mi dozvolili da mogu da piшem, verujte mi strpљivo bih saчekao dve godine robije. Ja mislim da mi se to moжe uчiniti jer, verujte, ne bih pisao nikakve politiчke stvari. Molim vas kada doђe moja majka kod vas pozdravite je i recite joj da ne brine. Pozdravite mnogo i ujna Marinu. Vaш sestriћ". Sledeћeg dana upravnik je doшao u samicu u kojoj je чamio budућi veliki komediograf. Љubazno se smeшkajuћi srdaчno je rekao: „Kaжu Nuшiћ kuva dobru kafu. Je l’ umeш da skuvaш? Чovek treba sve da nauчi, zlu ne trebalo. Eto, da ti nije bilo apse, ti nikada ne bi nauчio da kuvaш kafu". Naravno, dobio je dozvolu da piшe i boљe uslove u zatvoru. Za to vreme Nuшiћ je u zatvoru pisao komediju „Protekcija“. Neobiчno je da чovek u takvim uslovima, umesto tragedije, piшe komediju. Moжda je to чudesna sposobnost pisca da u svakoj situaciji pronaђe smeшnu stranu. Po izlasku iz zatvora Nuшiћ nastavљa sa svojim spisateљskim radom i srpskoj knjiжevnosti daruje sjajna komediografska dela. (Lela Jovanoviћ)

МИСЛИ И АФОРИЗМИ Б.НУШИЋА Знање има граница, док их незнање нема. Народно одушевљење је кад гомила виче, а не зна зашто виче. Чим се двојица не трпе, онај други мора бити издајник отаџбине. На позорници се најпре дигне завеса, па се тада одиграва драма. У животу то другачије бива: најпре се одигра драма, па се онда дигне завеса. Мудрост је људска често збир људских лудости. (преузето из Политикиног забавника бр.2844)

РЂАВ ЂАК Као управник позоришта, Нушић је био омиљен због своје нарави која није стварала рђаво расположење нити ма какав испад. Међутим, једног дана неки млад глумац успе да увек добро расположеног Нушића изведе из такта и наљути га у толикој мери да је чак почео викати на њега: То је заиста скандал! Већ седам година играте под мојим надзором и нисте у стању да одиграте улогу једног најобичнијег разбојника! Па шта сте ви онда научили од мене? (преузето из књиге «Анегдоте», приредио Саво Марић, 1957.) Poznati srpski komediograf Branislav Nuшiћ (1864 – 1938) je detiњstvo proveo u Smederevu gde je zavrшio osnovnu шkolu i prve dve godine gimnazije. Kao ђak bio je dosta nemiran na чasovima, ali otresit i veoma bistar. Na чasu srpskog jezika obraђivane su poslovice, Nuшiћ se previшe okretao i nije pazio шta nastavnik govori i ovaj ga za kaznu prozva da kaжe neki primer poslovice. "Koliko budala pita ni sto pametnih ne mogu da mu odgovore" хitro će Nuшiћ. Nastavnik se naђe u чudu i zamisli da li Nuшić ovom poslovicom ciљa na њega pa reчe: "Da чujem joш jedan primer Nuшiћu". "Pametnom je dovoљna i reч", mirno ћe Nuшiћ. Razљuћeni nastavnik ode po upraviteљa шkole i joш s vrata ћe "Da te чujem sada Nuшiћu". "Nesreћa nikad ne dolazi sama", hitro reчe Nuшiћ.

АНЕГДОТЕ ТЕЛЕГРАФ И РАДИО Нушић је у једном друштву овако објаснио шта је телеграф: Замислите једну велику мачку којој је реп у Врању, а глава у Београду. Па кад се повуче за реп у Врању, онда у Београду мјаукне. Добро – упитали су га пријатељи – а радио ... шта је онда радио? Иста ствар само без мачке. С.Ораховац, Анегдоте о нашим књижевницима, Свјетлост, Сарајево, 1961. НУШИЋ И ГОРОПАДНИ ПРОЛАЗНИК Враћајући се са седељке, Нушић се у неком уском сокачету сукоби са неким пролазником. Нушић је био загрејан пићем, а пролазник зле воље, тако да ниједан није хтео да се уклони са пута. Најзад, пролазника изда стрпљење, па прасну: Ако мислите да имам обичај да се будалама уклањам са пута, ви се љуто варате. А ја то чиним од свег срца радо – одговори Нушић и пропусти бесног пролазника. НУШИЋ И МОТОЦИКЛ Једног поподнева шетао се нушић београдским улицама, кад га неко изненада позва именом. Био је то његов комшија, механичар Јован. Господине Нушићу! Хоћете ли да вас мало провозам на мотоциклу? Да видите шта је машиница! Нушић је пристао. Интересовала га је вожња, пошто се никад дотле није возио на мотоциклу. И кренули су према Авали. Међутим, Јован је возио тако брзо и рискантно да је Нушић готово зажалио због тог свог експеримента и стално је стишавао свог виловитог возача. А кад су стигли до врха Авале, Нушић је сав блед и преплашен рекао: Е, хвала ти комшија на обадве вожње! Како: на обадве – чудио се Јован. – Па само сам вас једном провозао. Ама, то је моја и прва и последња вожња на овом чуду! – објаснио је Нушић и пожурио да ухвати неки фијакер који ће га превести назад у Београд.

КВИЗ БРАНИСЛАВ НУШИЋ ЈЕ ЖИВЕО: НА ПРЕЛАЗУ ИЗ 17. У 18. ВЕК НА ПРЕЛАЗУ ИЗ 18. У 19. ВЕК НА ПРЕЛАЗУ ИЗ 19. У 20. ВЕК

2. АУТОБИОГРАФИЈА ЈЕ: КЊИЖЕВНИ РОД КЊИЖЕВНА ВРСТА КЊИЖЕВНА ШАЛА

3. ШТА ЈЕ ИСПРАВНО НАПИСАНО НАЈ ЈАЧИ ДОКАЗ НАЈАЧИ ДОКАЗ НАЈЈАЧИ ДОКАЗ

4. АРГУМЕНТ ЈЕ ИСТО ШТО И: СВАЂА, РАСПРАВА ДОКАЗ, ТВРДЊА ГОМИЛА, ГУЖВА

5. “НЕКА ИЗАЂУ ОНЕ ПЛАНЕТЕ ОД ПРОШЛОГ ЧАСА” – ОВО ЈЕ ПРИМЕР СТИЛСКЕ ФИГУРЕ: МЕТАФОРА ПОРЕЂЕЊЕ (КОМПАРАЦИЈА) ДУПЛА ЕКСПОЗИЦИЈА

6. _ _ _ _ ОДЛОМКА “ГЕОГРАФИЈА” ЈЕ НУШИЋЕВО ШКОЛОВАЊЕ. РЕЧ КОЈА НЕДОСТАЈЕ НА ПОЧЕТКУ ПИТАЊА ЈЕ: СТИЛ ТЕМА СТИХ

7. “ЊЕГОВА ЧУПАВА КОСА ИЗГЛЕДАЛА ЈЕ КАО ПРАШУМА”. ОВДЕ ЈЕ ПРИСУТНА СТИЛСКА ФИГУРА: ИРОНИЈА ПОРЕЂЕЊЕ (КОМПАРАЦИЈА) МЕТАФОРА

8. – ЈЕСТЕ ЛИ ВИДЕЛИ, ДЕЦО, МОРЕ? – НИСМО! – Е, ВРЛО ДОБРО! ОВО ЈЕ: МОНОЛОГ ДИЈАЛОГ НАРАЦИЈА

9. КОМ КЊИЖЕВНОМ РОДУ ПРИПАДА ОДЛОМАК “ГЕОГРАФИЈА”: ЛИРИЦИ ЕПИЦИ ДРАМИ

10. БРАНИСЛАВ НУШИЋ НИЈЕ РАДИО КАО: НОВИНАР ДИРЕКТОР ПОЗОРИШТА НАРОДНИ ПОСЛАНИК

http://www.lektirabih.com.ba/106/606/606bna.htm (тект читаве књиге, може се снимити за читање ван мреже) http://www.digital.nbs.bg.ac.yu/decije/ (online књига, богато илустрована, само за читање на интернету) http://www.lhup.edu/~dsimanek/flat/flateart.htm (није шала(мада је смешно) да на интернету постоје сајтови који окупљају присталице идеје да је Земља равна плоча) ЗАДАЦИ ПРОЧИТАЈТЕ КЊИГУ У ЦЕЛИНИ (за 4.час) ЗА СЛЕДЕЋИ ЧАС СЕ ПРИПРЕМИТЕ ЗА РАЗГОВОР О СМЕХУ И КОМИЦИ НА ПРИМЕРИМА ИЗ “АУТОБИОГРАФИЈЕ”. 2. ПРЕКО ВИКЕНДА ЗА ДОМАЋИ НАПИШИТЕ РАД СА ТЕМОМ «ЧАС НА КОМЕ САМ СЕ ОД СРЦА НАСМЕЈАО» ИЛИ “ЗАМИШЉАМ НАСТАВНИКЕ У ШКОЛСКОЈ КЛУПИ” (види пример) И ПРОНАЂИТЕ БИОГРАФСКЕ ПОДАТКЕ О БРАНИСЛАВУ НУШИЋУ. 3. ПРИПРЕМИТЕ СЕ ДА НА 4.ЧАСУ ПО ГРУПАМА ДРАМАТИЗУЈЕТЕ БИЛО КОЈИ ОДЛОМАК ИЗ “АУТОБИОГРАФИЈЕ”(види пример) 4. ПОСЕТИТЕ БИБЛИОТЕКУ И ПРОНАЂИТЕ НЕКУ ОД КЊИГА КОЈЕ ГОВОРЕ О ШКОЛСКОМ ЖИВОТУ НА ДУХОВИТ НАЧИН: “ШЕШИР ПРОФЕСОРА КОСТЕ ВУЈИЋА” И “ЛАЈАЊЕ НА ЗВЕЗДЕ” МИЛОВАНА ВИТЕЗОВИЋА, “МАГАРЕЋЕ ГОДИНЕ” БРАНКА ЋОПИЋА, “ТАЈНИ ДНЕВНИК АДРИЈАНА МОЛА” СЈУ ТАУЗЕНД ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

`AJД` JOВО НАНОВО!